Banke, struja i gorivo pod lupom: Studentska lista iznela ključne zahteve za stabilnost privrede

Stanje u bankarskom sektoru, poslovanje Elektroprivrede Srbije i izazovi u snabdevanju naftom i gasom bile su tri centralne teme današnje konferencije za medije Studentske liste, na kojoj su predstavljeni ključni ekonomski rizici i zahtevi upućeni nadležnim institucijama.

Kako je istaknuto u uvodnom obraćanju, cilj konferencije bio je da se ukaže na probleme koji bi mogli da utiču na finansijsku i energetsku stabilnost Srbije, a samim tim i na građane i privredu.

Teme za vas

O stanju u bankarskom sektoru govorio je ekonomista dr Emir Zildžović, koji je prethodno radio u Narodnoj banci Srbije, Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Pitanja elektroenergetskog sistema predstavio je dr Stefan Cvetićanin, profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, dok je o naftnom i gasnom sektoru govorio profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dejan Radivojević.

U fokusu njihovih izlaganja našli su se zaštita depozita građana, poslovanje Alta banke i Poštanske štedionice, troškovi proizvodnje i uvoza električne energije, kao i budućnost NIS-a, gasnih aranžmana i cena goriva.

Posebna pažnja posvećena je zaštiti depozita građana, troškovima uvoza električne energije i potrebi za dugoročnim ugovorima o snabdevanju prirodnim gasom.

Gorivo bi moglo značajno da poskupi

Foto: Marko Jovanović

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dejan Radivojević upozorio je da 5. novembra ističe odluka o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate za 25 odsto.

- Ukoliko se ta mera ukine i celokupni iznos se prelije na maloprodajne cene, možemo očekivati poskupljenje benzina za više od 21 dinar, odnosno dizela za preko 22 dinara po litru - upozorio je Radivojević.

Prema njegovim rečima, produženje postojeće mere moglo bi da bude sprovedeno novom odlukom Vlade, dok bi dugoročnije rešenje zahtevalo izmene Zakona o akcizama.

Ukazao je i na potrebu da se analiziraju fiskalni efekti dosadašnjih smanjenja akciza, kao i njihov uticaj na građane, prevoznike, poljoprivrednike i ostatak privrede.

Šta će biti sa novcem građana u Alta banci?

Foto: Marko Jovanović

Ekonomista Emir Zildžović govorio je o posledicama oduzimanja dozvole za rad Alta banci i zaštiti sredstava njenih deponenata.

Podsetio je da su, u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita, osigurani depoziti do 50.000 evra po deponentu, u okviru zakonom propisanih uslova.

- Prema nekim procenama našeg stručnog tima, dakle, ovo nisu zvanični podaci, mi verujemo da tu ima negde oko 300 miliona depozita koje treba isplatiti iz garantovanog fonda. Ukupna imovina Agencije za osiguranje depozita je preko milijardu evra, tako da ne postoji nikakav rizik da ti depoziti do 50.000 evra neće biti isplaćeni - rekao je Zildžović.

Isplatu osiguranih depozita organizuje Agencija za osiguranje depozita, a za banku preko koje će se obavljati isplate određena je Banka Poštanska štedionica.

Zildžović je objasnio da je situacija drugačija za sredstva koja nisu obuhvaćena osiguranjem, uključujući pojedine depozite kompanija i javnih preduzeća.

- Postoji drugi deo depozita koji se odnosi na državne kompanije, na privatne kompanije koje su držale novac u Alta banci, i svi oni će se namirivati iz stečajne mase - objasnio je.

Njihovo namirenje zavisiće od stečajnog postupka, raspoložive imovine banke i zakonskog redosleda namirenja poverilaca.

Zbog toga je zatražio imenovanje nezavisnog i stručnog stečajnog upravnika, koji bi obezbedio maksimalnu naplatu potraživanja.

Govoreći o poslovanju Alta banke, izneo je i niz pitanja o prethodnom upravljanju, odobravanju kredita povezanim licima i kontroli likvidnosti.

Posebno je ukazao na potrebu da se ispita kako je banka odobravala kredite povezanim licima, kako je kontrolisana njena likvidnost i da li su nadležni organi blagovremeno reagovali na eventualne nepravilnosti.

Poštanska štedionica i stabilnost bankarskog sistema

Zildžović se osvrnuo i na informacije o zahtevu Banke Poštanska štedionica za podršku u upravljanju likvidnošću.

Prema njegovim rečima, takav zahtev sam po sebi ne mora da ukazuje na dugoročne probleme u poslovanju, jer se slične mere koriste i na razvijenim finansijskim tržištima u periodima povećane neizvesnosti.

- Bitno je da ljudi razdvoje situaciju u Alta banci i Poštanskoj štedionici. Poštanska štedionica je banka koja je zatražila pomoć u slučaju upravljanja likvidnošću. Dakle, to su kratkoročne mere sa ciljem da se povrati poverenje u sistem - naveo je.

Ipak, smatra da je neophodno detaljno ispitati kvalitet kreditnog portfelja banke i njenu sposobnost da dugoročno održava stabilno poslovanje.

Kako je naveo, dve banke zajedno čine manje od deset odsto domaćeg bankarskog tržišta, zbog čega procenjuje da trenutna situacija ne predstavlja veliki sistemski rizik.

- Važno je da nadležne institucije rade svoj posao i da osiguraju da se svaka neizvesnost sa tržišta otkloni profesionalnom, detaljnom kontrolom kreditnog portfolija - poručio je Zildžović.

EPS: Koliko bi mogao da košta dodatni uvoz struje?

Foto: Marko Jovanović

Profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Stefan Cvetićanin upozorio je na stanje proizvodnih kapaciteta Elektroprivrede Srbije i moguće finansijske posledice povećane potrebe za uvozom električne energije.

Prema njegovim rečima, dotrajalost pojedinih postrojenja, odlaganje remonta i nepovoljni hidrološki uslovi povećavaju pritisak na domaći elektroenergetski sistem.

Kao primere naveo je blok A2 Termoelektrane Kostolac, za koji je rekao da nije u funkciji, i blok TENT B2, čiji se kapitalni remont, prema njegovim navodima, odlaže.

- Jasno je da se potrebe za električnom energijom moraju nadoknađivati uvozom. To sa sobom nosi ozbiljne finansijske posledice, posebno ukoliko se uvoz obavlja po nepovoljnim tržišnim cenama - upozorio je Cvetićanin.

Ukazao je da nabavka struje na tržištu može da predstavlja značajan finansijski teret, posebno tokom perioda povećane potrošnje.

Zatražio je da EPS i nadležno ministarstvo objave detaljne informacije o raspoloživim proizvodnim kapacitetima, planiranim remontima, finansijskim sredstvima i projekcijama poslovanja do kraja godine.

Govoreći o potrebi blagovremenog planiranja, Cvetićanin je upotrebio poređenje sa pripremom domaćinstava za zimu.

- Sredstva se moraju obezbediti na vreme za čitavu grejnu sezonu, svi remonti i održavanje se moraju uraditi pre špiceva potrošnje - istakao je.

Posebno je naglasio značaj zaposlenih u elektroenergetskom sistemu, navodeći da pouzdano snabdevanje ne zavisi samo od opreme i investicija, već i od stručnih ljudi koji održavaju proizvodnju.

Gasni ugovor i budućnost NIS-a

Dejan Radivojević govorio je i o potrebi dugoročnijeg uređenja snabdevanja Srbije prirodnim gasom.

Podsetio je da je prethodni trogodišnji gasni aranžman sa Rusijom istekao u maju 2025. godine, nakon čega je snabdevanje nastavljeno kroz kratkoročna produženja.

Prema informacijama koje je izneo, aktuelni aranžman važi do 31. decembra 2026. godine.

- Ovakav način ugovaranja kratkoročnih produženja u suštini ne obezbeđuje dovoljno predvidljivosti za državu, privredu i energetski sistem - ocenio je Radivojević.

Smatra da bi trebalo težiti višegodišnjem sporazumu sa jasno definisanim količinama, cenama i uslovima isporuke.

Kao moguće alternativne pravce snabdevanja pomenuo je Azerbejdžan, LNG terminal u grčkom Aleksandropolisu, Mađarsku, Rumuniju i razvoj dodatnih gasnih interkonekcija.

Naglasio je, međutim, da postojanje transportnih kapaciteta ne znači automatski i dostupnost ugovorenih količina gasa.

Govoreći o NIS-u, Radivojević je naveo da produženje američkih odobrenja do 11. decembra pruža dodatno vreme za rešavanje pitanja vlasničke strukture kompanije.

- Ova odobrenja u suštini ne predstavljaju skidanje sankcija. NIS i dalje zavisi od odluke američkih institucija, a trajno rešavanje problema je povezano sa promenom vlasničke strukture i odobrenjem predložene transakcije - rekao je.

Istakao je da bi eventualna promena vlasništva trebalo da obezbedi dugoročan nastavak rada Rafinerije Pančevo, očuvanje zaposlenosti, investicija i stabilnog snabdevanja domaćeg tržišta.

- Promena vlasništva ne sme da bude jedina mera uspeha. Potrebno je ugovoriti i zaštititi dugoročne interese Srbije u pogledu rada i investicija u Rafineriju Pančevo, budućnosti Petrohemije, istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, očuvanja stručnog kadra, zaposlenosti i sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta - poručio je Radivojević.

Prema njegovim rečima, neophodno je pripremiti i rezervni plan za slučaj da planirana transakcija ne bude završena u predviđenom roku ili da operativna licenca ne bude ponovo produžena.

Takav plan trebalo bi da obuhvati alternativne pravce uvoza sirove nafte i derivata, korišćenje državnih rezervi i mere za očuvanje snabdevanja domaćeg tržišta.

Finansijska stabilnost kao zajednički prioritet

Učesnici konferencije ocenili su da su transparentnost poslovanja banaka i energetskih kompanija, pravovremeno planiranje investicija i pouzdano snabdevanje energentima ključni za stabilnost domaće privrede.

Posebno su ukazali na potrebu da nadležne institucije građanima i kompanijama pruže proverljive informacije o postojećim rizicima i merama za njihovo ublažavanje.

Predstavnici Studentske liste istovremeno su pozvali građane da ostanu smireni i naglasili da neproverene informacije mogu dodatno da povećaju neizvesnost na finansijskom tržištu.

(Telegraf Biznis)