Od nekadašnjeg rudnika u Milićevcima živelo je pet sela i na stotine ljudi: Kako je na Dan rudara?

Na ovom mestu rudari su zarađivali svoj hleb sa sedam kora

Pre nekoliko decenija selo Milićevci koje se nalazi na dvadesetak kilometara nadomak Čačka, bilo je jedno od najživljih u ovom kraju i to zahvaljujući rudniku magnezita  u kome je u jednom trenutku bilo zaposleno čak nekoliko stotina radnika.

Da bi zaradili hleb sa sedam kora ovde su sedamdesetih godina prošlog veka dolazili i ljudi iz svih delova Srbije, a u teškim poslovima za muškarcima tada nisu zaostajale ni žene. Mirjana Đurović (72) priseća se tih, kako kaže, napornih ali srećnih "rudničkih dana".

- Muž i ja smo došli iz Ivanjice. Prvo je on dobio posao, a ja sam ostala u selu. Nakon nekoliko meseci i ja sam se odlučila za rad u rudniku iako nisam ništa znala o tome. Radila sam sa ostalim ženama na prebiranju rude, na jednoj rešetki.  Po najvećim vrućinama i po najoštrijim mrazevima, u tri smene. Ono što je bilo najvažnije jeste plata koja je bila redovna i od koje smo školovali decu - kaže Mirjana za RINU.

Rudnik magnezita nalazi se na kraju sela, a tu su nekada bile i prodavnica i škola. Dvospratna zgrada u kojoj su tada živele porodice rudara i park, sada doduše uništen, koji se nalazi ispred nje, svedoče da je ovde nekada sve vrvelo od života. Tu se spavalo, jelo, pilo i družilo i iako je posao na iskopavanju i prebiranju rude bio izuzetno težak, nakon radnog vremena svi su iz jame izlazili srećni i zadovoljni.

U neposrednoj blizini nalazi se i nekadašnja upravna zgrada, koju je podigao prvi privatni vlasnik rudnika iz Francuske, kasnije je ona pretvorena u menzu i svlačionicu, a i dan danas tu stoje pojedini delovi garderobe koji su ostali iza rudara.

Ovde je sada pustinja,  a u zgradi žive samo tri porodice. Tužno je kad uporedimo sliku od pre tridesetak godina i ovu danas. Od ovog rudnika živelo je pet sela, a dva puna autobusa razvozila su radnike. Mesečno se ovde proizvodilo oko 3000 tona rude i radilo se punom parom. Kad sam ja počeo ovde sa radom koristile su se lopata i vile, a onda je sve mehanizovano, pa je posao mnogo bio olakšan.  Ipak sve je krenulo nizbrdo pre nekih deset godina. Rudnik više nije bio u zenitu snage, a radnika je bilo sve manje i manje - izjavio je nekadašnji poslovođa u rudniku, Milisav Damjanović.

Rudnik magnezita u Milićevcima od 1962. godine posluje u sastavu kraljevačke industrije vatrostalnog materijala „Magnohrom“ koja je pre nekoliko godina otišla u stečaj, nakon neuspele privatizacije. Kompanija „Afarak“ iz Finske kupila je najznačajnije celine Magnohroma, kao i rudnike Šumadija i Magnezit sa pogonima eksploatacije i separacije. Trenutno je rudnik u Milićevcima, koji je nekada hranio stotine ljudi, u mirovanju i čekaju se potezi novih vlasnika, a u njemu se i danas nalaze velike rudne rezerve koje  bi mogle da budu iskorišćene.

Magnezit je ruda kojom je Srbija veoma bogata, a onaj koji se može pronaći u našoj zemlji smatra se jednim od najkvalitetnijih u celoj Evropi.

(Telegraf Biznis/RINA)