Rudnici stali, a pitanje je ko će platiti račun: Struja će zbog ovoga biti skuplja za sve građane u BIH!

Dok rudari traže zarađene plate i pravo na lečenje, nadležni se ponašaju kao da obustava proizvodnje u rudnicima nema nikakve veze sa budućnošću energetskog sistema. Proizvodnja je, prema informacijama iz rudnika, obustavljena u Brezi i RMU „Abid Lolić“ u Han Biloj.

Ako takvo stanje potraje, posledice neće osećati samo rudari i njihove porodice. Ceo sistem mogao bi da se suoči sa dodatnim troškovima, a cenu višegodišnjeg lošeg upravljanja na kraju bi mogli da plate svi građani kroz skuplju električnu energiju.

Teme za vas

Rudari zato postavljaju i pitanje koliko bi građane u budućnosti mogla da košta električna energija ukoliko domaći rudnici budu ugašeni, a termoelektrane ostanu bez dovoljno uglja. To pitanje postaje sve ozbiljnije.

Proizvodnja uglja pala gotovo 30 odsto

Proizvodnja mrkog uglja u Federaciji BiH u julu ove godine pala je na 211.783 tone, dok je u istom mesecu prošle godine iznosila 300.931 tonu. To predstavlja pad od gotovo 30 odsto.

Istovremeno, Bosna i Hercegovina je tokom 2025. godine za uvoz električne energije izdvojila gotovo 629 miliona KM, što je dvostruko više nego godinu ranije.

Svako novo smanjenje domaće proizvodnje zato povećava potrebu za nabavkom električne energije na regionalnom tržištu, gde cene zavise od potražnje, vremenskih prilika i raspoloživosti elektrana.

Važno je, međutim, naglasiti da kratkotrajna obustava proizvodnje ne znači da će građanima odmah stići veći računi niti da će doći do nestanka električne energije.

Problem bi mogao da postane mnogo ozbiljniji ukoliko obustava potraje.

Termoelektrana Kakanj direktno zavisi od redovnog snabdevanja ugljem, pa smanjena proizvodnja u rudnicima može dovesti i do smanjenja rada njenih blokova. Energija koja nedostaje tada bi morala da se nadoknadi kupovinom na tržištu.

Koliko bi koštala struja koja nedostaje?

Prema ranije objavljenom podatku FERK-a, zamenska tržišna cena električne energije iznosila je približno 20 feninga po kilovat-satu.

To znači da bi nabavka svakih 100 gigavat-sati nedostajuće energije, prema toj orijentacionoj ceni, vredela gotovo 20 miliona KM.

Konačan trošak, naravno, zavisio bi od tržišne cene u trenutku kupovine i količine energije koju bi bilo potrebno nadoknaditi.

Elektroprivreda BiH navodi da predviđena godišnja proizvodnja termoelektrana Tuzla i Kakanj zajedno premašuje 4.300 gigavat-sati.

Kada bi se, samo teoretski, sva ta energija morala kupiti po ceni od približno 20 feninga po kilovat-satu, njena tržišna vrednost približila bi se iznosu od 860 miliona KM.

To nije prognoza buduće cene električne energije, niti znači da bi građani zaista morali da plate taj iznos. Računica samo pokazuje koliki finansijski rizik nastaje ukoliko domaća proizvodnja uglja i električne energije nastavi da pada pre nego što budu izgrađeni zamenski izvori.

Rudari nisu krivci za problem

Problem nije u tome što rudari traže svoje zarađene plate i pravo na lečenje, niti su oni odgovorni za eventualno buduće poskupljenje električne energije.

Odgovornost je na onima koji su godinama upravljali rudnicima, donosili poslovne odluke i najavljivali restrukturiranje, a da rezultati tih procesa nisu bili dovoljni da spreče pad proizvodnje.

Jer, ako domaći rudnici budu nastavili da gube proizvodnju, a termoelektrane ostanu bez dovoljno uglja, nedostatak energije moraće da se nadoknađuje iz drugih izvora.

A ta energija ima svoju cenu.

(Telegraf Biznis/Avaz)