Da li tzv. CIP pasoš otvara baš sva vrata? Broj prijava američke elite skočio 700 odsto
Najpopularnije lokacije su Kipar, Crna Gora i Malta
Kada je nastupila pandemija Covid-19 malo ko je verovao da će trajati ovoliko dugo i da će milijardi ljudi biti zatvoreni u kućama, ali su se naše najveće strepnje ostvarile.
Teme za vas
Amerikanci napuštaju biro: Prvi put posle pet meseci, cifra pala ispod milion
Virus ponovo hara Novim Zelandom posle 102 dana: Ljudi se zarazili preko smrznute hrane?
Bogati su ubrzo shvatili, posebno u SAD, da ne mogu da plate zdravlje (baš svaki put), niti da utiču na to ko će prvi "doći" do respiratora, u slučaju zaraze. Međutim, mogli su i mogu da "pobegnu" iz zemlje, da se sklone tamo gde je virus donekle pod kontrolom.
Reč je o "eliti investicione migracije", tj. o onima koji moraju ulagati u zemlju u koju dođu, ako žele da dobiju njeno državljanstvo. S obzirom na to da imaju novac, to se i ne čini kao veliki problem. Dakle, ta malobrojna grupa ljudi molbu za izdavanje pasoša ne bazira na nacionalnosti, već na bogatstvu.
Program "Državljanstvo za investiranje" (CIP - Citizen-by-investment program) nije novina, ali se njegova popularnost istakla sada, u doba najveće ekonomske krize modernog sveta.
U proteklih 10 godina, cena CIP pasoša se kretala od dva do 50 miliona dolara, a program je mahom bio vezan za stil života i obrazovanje. Sada je, međutim, u igri i zdravstveno pitanje.
Kompanija "Henli i partneri" zabeležila je rast upita za CIP za 49% od januara do juna ove godine, u odnosu na isti period 2019.
Zanimljivo, najpopularnije lokacije za dobijanje pasoša su Kipar i Crna Gora, a Malta ih prati u stopu. Zaključak je da su "manje zemlje sposobnije da zaustave pandemiju".
Interesovanje za te zemlje je skočilo za 75 odsto, a najviše među Amerikancima (700% u prvom kvartalu), Indijcima, Libancima, Nigerijcima, Kinezima. Osim ove tri zemlje, popularne su i Australija, zatim Novi Zeland, koji je veoma dobro odgovorio na krizu, iako sada beleži nove slučajeve pozitivne na Covid-19.
Dakle, Velika Britanija i SAD više nisu "san snova", a primera radi, australijski programi koštaju od 1 do 3,5 miliona dolara, dok je za Novi Zeland potrebno izdvojiti između 1,9 i 6,5 miliona USD.
(Telegraf Biznis)