"Može li poslodavac da me natera da primim vakcinu?" Odgovor je kratak: Može!

Pravno gledano, kompanije imaju tu ingerenciju u SAD. Stručnjaci kažu da bi trebalo da ideju o vakcinaciji sprovedu u delo, mada se radnicima to uglavnom ne dopada...

Poslodavci koji se bore sa posledicama kovida-19 po njihovo poslovanje, uskoro će se naći i pred novim izazovom: da li treba da zahtevaju od radnika da prime vakcinu? 

Teme za vas

Budući da se u većini zemalja sprovodi državna kontrola kvaliteta i efikasnosti vakcine, onda to postaje pitanje od državnog značaja, odnosno vezano za opšte javno zdravlje. To, u većini slučajeva, nije odluka o kojoj odlučuje pojedinac ili određeni kolektiv.

OVDE možete pogledati kalendar obavezne imunizacije u Srbiji.

Međutim, kao što kod nas ne možete da upišete dete u državni vrtić ako nije primilo obaveznu vakcinu, tako bi možda moglo da bude i na svetskom planu kada je reč o korona virusu i odraslima. Budući da je virus toliko uzeo maha i nezapamćeno "nokautirao" globalnu ekonomiju i zdravstvo, postavlja se pitanje da li će vakcina protiv kovida-19 biti norma u narednom periodu?

Kako se postavljaju kompanije u toj situaciji?

U SAD se uveliko priča o tome da će poslodavci možda uskoro biti primorani da zahtevaju od radnika da se vakcinišu. U suprotnom, moglo bi doći do toga da "zabrane" zaposlenima povratak na radno mesto ili da ih otpuste. Treća solucija je rad od kuće.

Stručnjaci upozoravaju poslodavce da vakcina, kada se plasira i pokaže da je delotvorna, mora biti obavezna, te da na neki način moraju da "prisile" radnike da je prime.

Ovo, recimo, tvrde trojica profesora sa Univerziteta "Case Western Reserve", navodeći da je jedina preostala opcija, ako radnici neće vakcinu, da ih poslodavci otpuste, odnosno da odbiju da ih zaposle. Ipak, takav odnos prema radnicima mogao bi da dovede do ozbiljnog sukoba, a sa sobom povlači i moralno pitanje.

Čak i kada bi vakcina bila besplatna i odobrena od strane Uprave za hranu i lekove u SAD, anketa sprovedena od 20. jula do 2. avgusta je pokazala da skoro dva od tri Amerikanca ne bi primili vakcinu protiv kovida-19. Najčešći razlog za odbijanje je "brzina kojom se vakcina pravi, pa ne veruju da je pouzdana".

Stručnjaci dalje navode da su etička pitanja sada ostavljena po strani (na primer, ako neko neće da primi vakcinu iz ličnih, verskih, filozofskih ili drugih razloga), jer je važnija zaštita svih građana. Kao argument navode da je poslodavac dužan da bude odgovoran prema svima, a ne da nužno "ispoštuje" pojedinca.

Imunolog i glavni lekar SAD, Entoni Fauči, predvideo je da će vakcina biti dostupna krajem 2020. ili početkom 2021. godine. Trenutno je "u igri" na desetine vakcina koje dolaze iz Kine, Rusije, Velike Britanije, a iza kojih stoje poznate kompanije Pfizer, Moderna, Johnson & Johnson, AstraZeneca, Merck i GlaxoSmithKline.

Dorit Reis, profesorka prava na Univerzitetu u Kaliforniji, inače stručnjak za ovu oblast, kaže da očekuje da će određeni poslodavci zahtevati vakcinu. Kaže da se to pre da očekivati u visokorizičnim okruženjima, kao što su klanice i bolnice.

- Gledano sa pravne strane, vakcinaciju može da zahteva svaki poslodavac, ne samo onaj koji upravlja visokorizičnim grupama - kaže ona.

Ipak, bunt je veliki. Neki zagovornici vakcine kažu da bi zahtevanje imunizacije od radnika, čak i ako je dobronamerno - moglo biti kontraproduktivno. 

Keli Mur, pomoćnica direktora pri "Immunization Action Coalition", kaže da kompanije ne bi trebalo da žure sa zahtevima odmah nakon puštanja vakcine, jer su ljudi skeptični, a dodatno loše reaguju na naredbu, posebno onu koja se tiče njihovog zdravlja.

(Telegraf Biznis)