80.000 radnika u Srbiji čeka ovu prijavu: Rešenje postoji, ali je put dug

Elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi da se proširi na kućne i pomoćne poslove čuvanja dece, starih, kućnih ljubimaca i poslove čišćenja i održavanja

Zahvaljujući uvođenju elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u ovoj oblasti prevedeno je u legalne tokove, a od velikog značaja bi bilo da se ovaj sistem proširi i na druge delatnosti, rečeno je na konferenciji NALED-a.

Teme za vas

Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi da se proširi na kućne i pomoćne poslove čuvanja dece, starih, kućnih ljubimaca i poslove čišćenja i održavanja, rečeno je na konferenciji.

Šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u Tisa Čaušević rekla je da su procene, pre uvođenja ovog sistema bile da 80.000 ljudi koji su angažovani na sezonskim i povremenim poslovima radi bez ikakvih prava, plaćenih poreza i doprinosa.

Kako je objasnila, problem bilo to što nije postojao sistem koji bi odgovarao specifičnosti tih poslova i stvarnim potrebama poslodavaca.

Čaušević je dodala da se nakon reforme u ovoj oblasti situacija značajno promenila, a kao primer je navela da je 2018. godine samo 3.500 sezonskih radnika u poljoprivredi bilo prijavljeno, a prošle godine čak 27.000 radnika. Za godinu i po od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta - sa 3.500 na oko 42.500 radnika, rečeno je na skupu.

- Sada, u oktobru 2020. oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u poljoprivredi prevedeno je u legalne tokove uvođenjem jednostavne prijave radnika, a poljoprivreda je samo jedan od sektora gde je prepoznata ova potreba - rekla je Čaušević.

Jedan od načina da se ovi radnici uvedu u legalne tokove i time zaštite njihova prava, bio bi da se pojednostavljena procedura prijave sezonaca putem e-portala ili onlajn aplikacije proširi na druge delatnosti-građevinu, za poslove bebisiterki, spremačica i sličnih profesija...

Najčešći razlozi zbog kojih poslodavci i ne razmišljaju o tome da ih prijave su visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan način ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemačke razvojne saradnje o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja radnika na sezonskim i povremenim poslovima koji trenutno funkcioniše samo u poljoprivredi.

Svaki peti radi na crno 

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.

Nemačka razvojna saradnja podržala je uvođenje elektronske prijave sezonskih radnika kako bi se povećale prilike za zapošljavanje i smanjila siva ekonomija, rekao je Zoran Jakovljev, projektni menadžer u GIZ-u.

- Ostvareni značajni pozitivni efekti za sve zainteresovane strane - poslodavcima su smanjeni troškovi angažovanja sezonaca i skraćena procedura prijave i odjave sa pet sati na pet minuta, dok su radnici dobili pravo na penziono i osiguranje od povrede na radu. Takođe država je dobila efikasniju administraciju i ostvarila četiri miliona evra dodatnih budžetskih prihoda na osnovu poreza i doprinosa - rekao je on.

Ističe da zato GIZ u partnerstvu sa NALED-om želi da podrži replikaciju ovog modela na druge sektore i na ostale zemlje Zapadnog Balkana.

Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije, jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit, rekla je koordinatorka za istraživanje u NALED-U Irena Ðorđević.

Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16 odsto angažovano je na rok do godinu dana. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.

Primer su zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu, pre svega na poslovima za koje se radnici angažuju po potrebi, kada je povećani obim posla, poput barmena, kuvara, konobara. Često rade za više njih u toku jednog dana, sa nepunim radnim vremenom i po nekoliko dana u nedelji, pa je procedura prijave za njih komplikovana i skupa.

Slično je i sa radnicima za pomoć u kući, koje u proseku godišnje angažuje 55.877 domaćinstava i često rade za više njih u toku jednog dana, rečeno je na konferenciji.

Specifična situacija je i sa gradilištima gde se procenjuje da 37 odsto njih radi na crno, a svaki treći samo povremeno ima posla, zbog čega se poslodavcima ne ulazi u proceduru prijave. Sa druge strane, povrede na radu kod ovih poslova su česte, zbog čega su neprijavljeni posebno ugroženi, jer zavise isključivo od volje poslodavca da li će im pokriti troškove lečenja, pokazala je analiza NALED-a.

Poslodavcima najveći problem porez 

Poslodavci kao ključni razlog za visoku stopu rada na crno vide visoko poresko opterećenje rada.

Za ugovor o privremenim i povremenim poslovima izdvajaju mesečno u proseku 16.000 dinara za poreze i doprinose. Primer sezonskog online angažovanja radnika u poljoprivredi predvideo je fiksni iznos za ove svrhe od oko 300 dinara po svakom danu angažovanja, što poslodavcima donosi fleksibilnost, državi prihod, a radnicima mogućnost da ostvare pravo na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu.

Nalazi analize pokazuju i da u Srbiji ima između 35.000 i 55.000 sakupljača sekundarnih sirovina i svi rade neformalno, ali između operatera i njih ne postoji klasičan odnos poslodavca i radnika.

Zato NALED i GIZ preporučuju da se uspostavi poseban Registar individualnih sakupljača, uz uvođenje podsticaja - radnici ne bi gubili status nezaposlenih, mogli bi da dobiju uvećanje socijalne pomoći za 20 odsto država bi mogla da im uplaćuje penzijsko osiguranje, imali bi prvenstvo učešća na javnim radovima, mogućnost korišćenja subvencija i drugih budžetskih transfera i pravo da za račun javnih komunalnih preduzeća vrše poslove separacije otpada.

(Telegraf Biznis)