Posle 43 godine rada, Gojko je najvredniji penzioner u kraju: Nije pomogao samo onom ko ga nije zvao
Često pomaže prijateljima i komšijama, uglavnom oko kućnih popravki
Penzioneri često podnose najveći teret ekonomskih mera, što se odražava i na socijalnu uključenost i materijalnu ugroženost starijih građana. Međutim, ima i onih koji potvrđuju da treće doba nije praćeno raznim stereotipima i neaktivnošću, kako na polju rada, tako i u društvenim odnosima.
Iako je na pragu sedme decenije života, Gojka često možete videti kako pomaže prijateljima i komšijama u svom naselju. Počev od popravke kućnih instalacija do radova u dvorištu. Uvek je aktivan i ništa mu nije teško.
- U fabrici sam proveo 43 godine, u penziju sam otišao 2005, ali nastavio sam da radim, oko sitnih kućnih opravki, kao što su zamena slavina, sijalica, menjanje prekidača i slično. U životu nisam pomogao samo onome ko me nije pozvao, i kad sam bio mlad i sada kada sam u poznim godinama - priča Gojko Vučković.
Ali, popravka sitne mehanike nije jedini posao kojim se Gojko bavi. Zajedno sa Radenkom Lazićem, volonterskim angažovanjem pomažu rad mesne zajednice i na taj način doprinose razvoju svog kraja.
Iako je od skoro u penziji, Lazić ne prekida aktivnosti u svom naselju Trbušani.
- Iako je to rad koji se ne plaća u mesnoj zajednici, meni pričinjava zadovoljstvo da našim sugrađanima omogućimo što lepši i udobniji život. Koliko je bitno naše iskustvo i znanje, toliko je bitno da i mladi prihvate naš rad i da zajedničkim snagama damo pun doprinos našoj sredini - navodi aktivni penzioner Radenko Lazić.
(Telegraf Biznis/Rina)