Hrvatski ugostitelji bez posla i sa smanjenim prihodima, dok zarade u javnom sektoru rastu

Sektor usluga je na proleće uglavnom bio obustavljen, te se brojne firme još nisu oporavile

U ovoj krizi pogođene su sve zemlje sveta, u zdravstvenom i ekonomskom smislu, a najgore su prošle one zavisne od turizma: posla najpre nije bilo, pa ni prihoda od turizma, a onda je došlo do ublažavanja mera i priliva smanjenog broj turista nego inače, ali je i taj broj bio dovoljan da se zaraza kovid-19 opet rasplamsa.

Teme za vas

Među državama koje se mahom oslanjaju na turizam jeste susedna Hrvatska, a kako piše Index.hr, najveći gubitnici korona krize do sada su zaposleni u uslugama: u ugostiteljstvu i turizmu. Takođe se navodi da su najbolje prošli zaposleni u državnoj upravi i javnim službama.

Takav zaključak proizilazi iz podataka državne statistike o prosečnim platama u Hrvatskoj u prvih osam meseci ove godine, u poređenju sa zaradama u istom periodu 2019.

Iako se, kažu ekonomisti, u međuvremenu delom promenila metodologija, podaci jasno pokazuju da su prosečne mesečne neto plate od početka 2020. najviše potonule u sektoru usluga, zatim u rudarstvu, a najznačajnije su porasle u javnom sektoru.

Razlozi za to su poznati. Javni sektor se krajem 2019. izborio za povećanje zarada, a prava zaposlenih u njemu prilično su zaštićena i kolektivnim ugovorima. To, u praksi, otežava prilagođavanje plata u tom sektoru stanju na ekonomskom terenu, koji je korona kriza snažno pogodila.

Sektor usluga je na proleće uglavnom bio obustavljen, te se brojne firme još nisu oporavile. Turistička sezona je ove godine, s obzirom na okolnosti, bila dobra, ali daleko ispod prošlogodišnje. Posledica toga je da su prosečne neto plate u ovim oblastima u prvih osam meseci bile 66 kuna, ili nominalno 1,2 posto manje nego 2019.

Takođe su smanjene zarade u sektoru prevoza i skladištenja, za 38 kuna ili 0,6 odsto, a smanjio se i prosek plata u ostalim uslužnim delatnostima. U rudarstvu, u prvih osam meseci 2020, plate su iznosile 7.691 kunu (oko 1.000 evra), a 2019. su bile 8.009 kuna, što znači da su manje za 4 odsto.

Istovremeno, prosečna mesečna neto plata u javnoj upravi i sektoru odbrane u prvih osam meseci 2020. iznosila je 7.980 kuna, dok je lani u istom periodu bila - 7.436 kuna, što znači da je nominalno porasla 7,5 posto.

Porasle su i zarade u sektoru obrazovanja, u zdravstvu, koje su sa 7.429 kuna, koliko je iznosio njihov prosek u prvih osam meseci 2019. godine, porasle na 8.126 kuna (skoro 1.100 evra) u prvih osam meseci ove godine. Ukratko, to predstavlja skok od 9,4 posto.

(Telegraf Biznis)