Samo Srbija, Litvanija i Turska imaće potpuni oporavak pre 2022: Nova ekonomska prognoza
CESEE će ove godine zabeležiti privredni pad 4,5 procenata
Samo Srbija, Litvanija i Turska će pre 2022. godine uspeti da vrate ekonomsku aktivnost na predpandemijski nivo iz 2019, dok će oporavak ostalih ekonomija centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) biti spor, ocenjuje Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) u novim projekcijama.
Privredni oporavak tog regiona će, ističe WIIW, zavisiti od uspeha u suzbijanju epidemije korona virusa bez pribegavanja dužem zatvaranju, kao i od nastavka državnih mera podrške.
U analizi se konstatuje da je većina zemalja CESEE izdržala prvi talas pandemije bolje od zapadne Evrope, ali da mnoge ekonomije u regionu i dalje teško trpe, posebno one koje se oslanjaju na turizam, poput Hrvatske i Crne Gore, i one koje su visoko zavisne od spoljne trgovine, kao što su manje zemlje Višegradske grupe i Slovenija.
Istorijski obimne državne intervencije širom regiona pomogle su da se delimično neutrališu najgore ekonomske i socijalne posledice pandemije, napominje WIIW.
Ubrzani drugi talas pandemije, dodaje se dalje, rezultirao je ponovnim uvođenjem strogih mera ograničenja, koje bi mogle da se pooštre u narednim mesecima, što ponovni pad ekonomske aktivnosti čini gotovo izvesnim.
Srednjoročni izgledi su krajnje neizvesni, upozorava WIIW, koji prognozira da će region CESEE ove godine zabeležiti privredni pad 4,5 procenata.
U osnovnom scenariju ovog instituta, u kojem se pretpostavlja da će efikasna vakcina za Kovid-19 zauzdati pandemiju bez potrebe za dugotrajnim zaključavanjem, predviđa se da će ekonomije CESEE rasti u proseku za 3,1 posto 2021. godine i za 3,3 procenta 2022.
- Čak i u ovom benignom scenariju, nivo ekonomske aktivnosti iz 2019. godine u zemljama CESEE neće biti dostignut pre 2022. godine, osim u Litvaniji, Srbiji i Turskoj, dok će Belorusija zabeležiti još jednu godinu recesije usped pada zbog aktuelne političke krize - piše u izveštaju o ekonomskim projekcijama WIIW-a.
Bečki institut smatra da postoje negatini rizici po ove prognoze, kako u kratkom, tako i u srednjoročnom periodu.
Pored potencijalnog pooštravanja mera ograničenja u zimskim mesecima, pandemija će, kako se navodi, ostaviti trajne posledice u vidu depresivne tražnje za mnogim uslugama, kao što su usluge vazduhoplovstva, ugostiteljstva i rekreacije.
- Značajna dalja državna podrška će verovatno biti potrebna u celom regionu. To trebalo da bude uglavnom izvodljivo u zemljama CIE članicama EU, ali bi moglo da bude problematičnije u nekim zemljama zapadnog Balkana, kao i u Ukrajini i Moldaviji, koje imaju visok nivo javnog duga prema BDP-u, ili koje su u velikoj meri zavisne od spoljne pomoći - zaključuje Bečki institut.
(Telegraf Biznis/Tanjug)