A još nije gotova ni ova godina: Ovo je najveći gubitnik 2021.

Postoji nekoliko faktora koji određuju ko bi to mogao da bude najveći gubutnik sledeće godine

Američki dolar je na ivici, a Volstrit ne očekuje da će se to uskoro promeniti.

Šta se dešava: Dolar je oslabio za skoro 12% u odnosu na korpu najviših valuta od marta. Prošle nedelje je dostigao najniži nivo od aprila 2018. Poslednji put je zelena valuta bila na ovakvo niskim nivoima 2017. godine.

Pad se može objasniti sa nekoliko faktora, kažu stratezi.

Vera u globalni oporavak: Kada SAD i globalna ekonomija imaju snažne performanse, dolar, valuta sigurnog utočišta, ima tendenciju da oslabi. Trenutno, uprkos porastu zaraze od korone u mnogim delovima sveta, investitori veruju u skori dolazak sigurnih i efikasnih vakcina, za koje predviđaju da će stvoriti procvat aktivnosti do sredine 2021. godine.

Politika centralne banke: Federalne rezerve su jasno stavile do znanja da će održavati niske kamatne stope i štampati novac onoliko dugo koliko je potrebno da stimuliše američku ekonomiju. To pumpa veru u putanju oporavka, hraneći takozvana očekivanja „odbijanja“. Takođe šalje investitore na duge opcije u potragu za povraćajem, pogađajući dolarsku potražnju.

Predstojeća Bajdenova era: Carine su doprinele jačanju dolara poslednjih godina, prema Marku Hefelu, glavnom investicionom direktoru UBS Globala. Kazne za izvoz zemalja poput Kine podigle su geopolitičke tenzije, što je opomenulo investitore da se sigurno klade. U sporovima sa zemljama poput Kine, očekuje se da će se izabrani predsednik više oslanjati na druge alate. To je po Hefelu pozitivno za globalni rast, a negativno za dolar.

Depresirajući dolar nije nužno loša stvar. U stvari, to bi moglo biti blagodat za oporavak, rekao je Ned Rumpeltin, evropski šef valutne strategije u TD Securities.

Kada je povraćaj novca slab, to pomaže da se poveća potražnja za američkim izvozom, primetio je on. Takođe olakšava finansijske uslove, pomažući tržištima u nastajanju koja drže dug denominovan u dolarima i pojačava potražnju za robom, jer su proizvodi poput sirove nafte relativno jeftiniji za strane kupce.

Još jedan efekat: Ostale valute poput evra ubrzano rastu delom i zbog pada dolara. To je nešto što će centralne banke morati da nadgledaju kao potencijalni izvor nestabilnosti.

Sa porastom evra za otprilike 10% u odnosu na američki dolar od početka aprila, povećavaju se pitanja da li će Evropska centralna banka, koja se sastaje ove nedelje, pokušati da interveniše. Dojče banka predviđa da će evro porasti sa 1,21 na 1,30 do kraja 2021.

Iako ekonomisti ne očekuju masovna otpuštanja poput onih na proleće, svaki dalji poremećaj na tržištu rada bio bi razlog za zabrinutost s obzirom na to da Sjedinjene Države od februara još uvek imaju gotovo 10 miliona radnih mesta.

Brzi gubitak zamaha u ekonomiji povećava pritisak na Vašington da postigne dogovor o još jednoj rundi stimulativne potrošnje. Dogovor mesecima izmiče poslanicima, ali dvostranački paket od 908 milijardi dolara predstavljen prošle nedelje pomogao je ponovnom pokretanju.

(Telegraf Biznis)