Sa biroa se mesečno obriše i 20.000 ljudi: Šta su razlozi za to?

Ponovo mogu da budu deo NSZ tek kada prođe šest meseci

Tačno 273.358 osoba skinuto je tokom prošle godine sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, čime su izgubili šansu da na ovaj način pronađu posao, ali i brojna prava koja dolaze sa statusom nezaposlenog.

Teme za vas

Broj obrisanih se tokom prošle godine kretao od 6.121, koliko ih je bilo u aprilu, do 31.703, koliko ih je zabeleženo u avgustu.

Razloga za brisanje sa evidencije je mnogo, a više od polovine precrtanih nije više deo Nacionalne službe za zapošljavanje zbog kršenja zakonskih odredbi. Samo u decembru prošle godine je od ukupno 20.610 skinutih sa evidencije, 9.534 obrisano upravo iz ovog razloga.

Zanimljivo je da se tu ustvari krije mnoštvo različitih nepridržavanja zakona, a svako od njih za nezaposlene znači prestanak saradnje sa NSZ.

Najviše njih, čak 8.735, obrisano je u poslednjem mesecu 2020. godine zato što se neopravdano nisu javili nacionalnoj službi, ili se nisu odazovali na pozive za zaposlenje. Prijavljeni su dužni da se NSZ javljaju svaka tri meseca, a ukoliko to ne urade, rizikuju brisanje.

Jedna od njih je i Jana Jokanović koja priznaje da je jednom zaboravila na redovno javljanje birou.

- Upisala sam neki kurs i bila obuzeta njim, u međuvremenu sam se javljala na oglase za posao i potpuno sam smetnula s uma redovno javljanje. Kada sam se napokon setila, a prošlo je dosta vremena, nije me više bilo na evidenciji. Sada, na sreću, imam posao i nadam se da mi pomoć NSZ više neće biti potrebna - objašnjava ona.

Takođe, 762 ljudi skinuto je sa evidencije jer se nisu odazvali na individualni razgovor. Svi zaposleni imaju svog savetnika za zapošljavanje sa kojim prave individualni plan zapošljavanja.

Dvadesetak nezaposlenih kažnjeno je brisanjem jer nisu obavestili NSZ "o svakoj promeni koja utiče na sticanje ili gubljenje prava ili obaveza, najkasnije pet dana od nastanka promene". Ova tri razloga su tri najmasovnija, ali svakako ne i jedina kršenja zakonskih odredbi.

Svakog meseca manji broj nezaposlenih prestane da bude na evidenciji NSZ zbog odbijanja rada na privremenim i povremenim poslovima, zbog rada bez ugovora kod poslodavca, zbog nedostavljanja dokaza o aktivnom traženju posla, ili nejavljanja poslodavcu kod koga ga je poslala NSZ.

Na spisku prekršenih odredbi su i odbijanje dodatnog obrazovanja ili obuke, ali i nezavršavanje započete obuke, a ne prašta se ni odbijanje ponuđenog odgovarajućeg zaposlenja.

Kršenja zakona glavni su razlog brisanja sa evidencije, ali sa spiska nezaposlenih skidaju se i oni koji se zaposle. Tako je samo u decembru iz ovih razloga NSZ prestala da brine o 9.848 radnika.

Od tog broja je oko 7.5oo pronašlo posao na određeno ili neodređeno, ali sa punim radnim vremenom, 469 je pokrenulo svoj posao, ili počelo da se bavi poljoprivredom, a 21 osoba je osnovala svoju delatnost sredstvima koja nezaposlenima dodeljuje upravo NSZ.

Sa evidencije se skidaju i nezaposleni koji postanu potpuno nesposobni za rad, ali i ljudi koji stupe na izdržavanje kazne zatvora duže od 6 meseci. Deo NSZ nisu ni oni koji navrše 65 godina života, ili ostvare pravo na starosnu penziju, svi koji postanu redovni studenti ili đaci, kao i oni koji otpočnu služenje vojnog roka,kakvih je u decembru bilo samo troje. 

Dešava se i da se nezaposleni sami odjave, iz ovih ili onih razloga, sa evidencije, što je poslednjeg meseca 2020. godine učinilo 218 ljudi. U istom periodu je zbog preseljenja sa evidencije skinuto 20-oro, a zbog smrti pedesetak ljudi.

A mogu li nakon što su obrisani da se vrate na evidenciju, ili je ova mera konačna, pitaju se mnogi. Obrisani, naravno, imaju mogućnost da se ponovo nađu na spisku nezaposlenih, ali tek kada prođe šest meseci od brisanja. Malo drastičnija je kazna za one koji su radili bez ugovora, a u isto vreme primali novčanu naknadu sa biroa, pa oni ponovo mogu da postanu deo NSZ tek za devet meseci.

(Telegraf Biznis/G.A.)