Zašto je pogrešno reći da 99% frilensera ne plaća porez? Kako rešiti one sa zaradom od 50.000 dinara

Kada je priča digitalnih radnika došla do javnosti zbog namere države da ih oporezuje 5 godina unazad pojavile su se mnoge dezinformacije. To nam je samo potvrdilo koliko javnost, pa i državne institucije nisu upućene, ili ne razumeju rad digitalnih radnika u Srbiji, kaže naša sagovornica

Propali su upravo pregovori između predstavnika frilensera i države.  I dok su posle prvog sastanka sa predstavnicima države frilenseri objavili da je važan uslov ispunjen i da je Poreska uprava obustavila postupke i slanje poreskih rešenja, sada posle 20 dana, nova runda pregovora nije donela rešenje.

Naprotiv, frilenseri i država su u klinču, jer prvima ponuda vlade nije prihvatljiva, dok je drugima takva opcija "jedina fer i korektna".

Pored obustave rešenja dve strane trebalo je da se dogovore i oko budućeg statusa radnika na internetu, njihove kategorizacije i visine dažbina koje bi trebalo da plaćaju ubuduće, a najavljeno je i donošenje novog zakona.

Podsetimo, Telegraf Biznis više puta je pisao o ovoj situaciji. A za naš portal poznati knjigovođa je govorio o tri moguća rešenja. 

Trenutno i pored pregovora postoje oni koji pokušavaju da saznaju koliki iznos poreza će im biti razrezan, i koliko godina unazad, dok drugi spekulišu da li mogu i dalje da se kockaju sa državom.

Upravo zbog toga, oni koji redovno plaćaju ovaj porez, ostali su u zapećku, i čini nam se, neopravdano stavljeni u isti koš.

- Kada je priča digitalnih radnika došla do javnosti zbog namere države da ih oporezuje 5 godina unazad pojavile su se mnoge dezinformacije. To nam je samo potvrdilo koliko javnost, pa i državne institucije nisu upućene, ili ne razumeju rad digitalnih radnika u Srbiji. Neophodno je napomenuti da je Srbija među prvih 10 zemalja sveta po rastućem broju digitalnih radnika. To znači da značajan procenat stanovništva zarađuje ili im je dodatni prihod frilensing - kaže za Telegraf Biznis Mina Simić, analitičar javnih politika pri Paušal.rs.

Ta plaftorma je na svom blogu objavila i detaljan tekst o tome zašto je pogrešno reći da većina frilensera nije platilo porez. Naime, u tekstu je objašnjeno da informacija da 99% frilensera nije platilo porez nije ispravna.

- Razlog je što se ta izjava odnosi na frilensere koji su poslovali kao fizička lica, dok postoji i značajan procenat ljudi koji su odlučili da se registruju i na taj način regulišu svoje obaveze. Često ćete čuti argument da ukoliko se registujete onda niste frilenser, ali to nije validan argument, budući da je frilensing način rada, a ne način oporezivanja prihoda. U Paušalu smo istraživali rad frilensera u zemljama u regionu i svetu. Retko gde imate mogućnost da se registujete kao frilenser. Naprotiv, prilagođavate se već postojećim načinima poslovanja. Tako je u Hrvatskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Grčkoj... Ono što treba naglasiti je da su neke zemlje, prepoznavši potencijal frilensinga, dale olakšice frilenserima u početnim godinama poslovanja, i smatramo da to treba i Srbija da uradi - ističe Simićeva za naš portal.

Kako ističe, poseban naglasak stavljaju na nepovoljan položaj frilensera koji zarađuju do 50.000 dinara, jer bilo koji način poslovanja koji im je na raspolaganju u Srbiji im je neisplativ.

- Njihova neto zarada nakon obračuna poreza i doprinosa bude manja od minimalca. Upravo to je i razlog zašto je Paušal kroz istraživanje načina oporezivanja frilensera u zemljama u svetu, pokušao da informiše javnost o uređenju statusa frilensa u drugim zemljama, i da predloge koji bi se primenili u budućem zakonodavstvu Srbije - navodi ona.

Kako su ranije rekli predstavnici Udruženja radnika na internetu,  optimiste su da će problem biti rešen ili makar deo problema. U suprotnom, ističu, frilenseri su spremni da se bore i na druge načine, pa i eventualnim nastavkom protesta.

Centar za istraživanje javnih politika došao je do zaključka da:

- 29% digitalnih radnika posluje kao preduzetnik2% ima doo

- 23% su već zaposleni, što znači da su osigurani po drugom osnovu

- 19% su nezaposleni

- 27% neaktivni

Dve godine kasnije, istom temom se bavio i NALED, i došao do zaključka da:

- 25,29% digitalnih radnika posluje kao preduzetnik

- 57,18 kao fizičko lice

- 0,29% preko registrovane preduzetničke radnje drugog lica (prijatelja, rođaka)

- 10,36% nije primenljivo

- 6,61% drugo

Na prošlom sastanku je dogovoreno je da se održi niz sastanaka predstavnika Udruženja radnika sa nadležnima kako bi se na najefikasniji i najtransparentniji način razgovaralo o rešavanju trenutne situacije i što brže pronašlo adekvatno rešenje za ostvarivanje njihovih prava i obaveza.

Premijerka je navela da će se raditi na novom zakonu koji će regulisati nestandardne, odnosno fleksibilne oblike rada i pozvala predstavnike Udruženja da se priključe Radnoj grupi koja će se baviti izradom Nacrta tog zakona.

(Telegraf Biznis)