"Adriatik regija našla rešenje za izazove. Ali postoje i pobednici. Jedna od njih je Srbija"

Tokom pandemije, Srbija je zabeležila jedva primetan pad BDP-a i po ovom pitanju je među najuspešnijim zemljama u Evropi i šire. Učesnici su obratili pažnju i na pitanje potencijala buduće saradnje između Slovenije i Srbije.

- Nesigurnost se 2020. godine pokazala na način da je kriza nakon izbijanja koronavirusa širom sveta postala stvarnost, dok su se poslovne neizvesnosti pojačale. Razvojem vakcina svet je pronašao rešenje za izazov koji je nekoliko meseci ozbiljno ograničio poslovanje širom sveta, uključujući i Adriatik regiju. Posledice osećaju gotovo sve industrije. Međutim, u regionu postoje i pobednici. Jedna od njih je Srbija, koja je vrlo uspešno premostila period kovida i još uvek ga savladjuje, a njen BDP se praktično nije smanjio - rekao je na otvaranju godišnjeg ISR događaja u Ljubljani direktor ISR i glavni urednik The Adriatic Journal Tine Kračun.

Ovogodišnji događaj, koji svake godine prati objavljivanje magazina The Adriatic Journal, nosi naslov Finansijska stabilnost i digitalizacija tokom i posle kovida 19. U raspravi su učestvovali predstavnici politike, ekonomije, regionalnih regulatora, a direktor razvoja i istraživanja na ISR dr. Jure Stojan predstavio je metodologiju praćenja i predviđanja društvenih događaja u budućnosti.

Andrej Šircelj, ministar finansija Republike Slovenije, rekao je u uvodnom obraćanju da je Slovenija na valjan način odgovorila na pandemijsku krizu i omogućila ekonomiji da deluje sa uvođenjem mera za suzbijanje korona krize. Slovenačke javne finansije zadržale su stabilnost, što potvrđuju i ocene agencija za kreditni rejting, koje predviđaju brzi oporavak Slovenije i označavaju je kao jedno od najpouzdanijih okruženja za investiranje, naglasio je Šircelj.

- U Sloveniji smo sa zaštitnim merama u borbi protiv virusa zaštitili radna mesta i kompanije. Jedna od najefikasnijih mera je čekanje na posao. Na ovaj način smo sprečili preduzeća da napuste tržište i zadržali zaposlenost - istakao je Šircelj. Kako kaže, budućnost je danas planirana na globalnom evropskom nivou. »Svi izazovi koji su pred nama prevazilaze nacionalne granice, granice kontinenata. Zbog toga treba sarađivati, na različitim nivoima, u svim sferama«.

Slovenija i Srbija se nadopunjuju, mogu stvoriti snažne sinergije

Učesnici okruglog stola, koji je moderirao urednik ekonomije u medijskoj kući Delo Janez Tomažič,  razgovarali su o srpsko-slovenačkoj ekonomskoj saradnji danas i o tome kako je ojačati, kao i o tome kako u budućnosti povećati saradnju u regionu Zapadnog Balkana.

Blaž Brodnjak, predsednik Upravnog odbora NLB, matične banke NLB Grupe, najveće bankarske i finansijske grupe sa sedištem u regionu, koja je na trećem mestu u Srbiji po udelu na tržištu, ocenjuje da je Srbija primer veoma uspešnog ekonomskog pragmatizma i da ne nedostaje mogućnosti za saradnju dve države. 

- Sinergije između Slovenije i Srbije mogu biti izuzetno jake. Slovenija, na primer, ima problema sa samoodrživošću, a Srbija zbog svojih prirodnih resursa može biti evropski prvak u proizvodnji bio hrane. S druge strane, Slovenija ima sa svojim izuzetnim položajem  veliki potencijal u logistici, a takođe prednjači i na polju visokih tehnologija povezanih sa obnovljivim resursima, koji su sve važniji u regionu. Prilike za partnerstva i veze se stoga nude sasvim prirodno. Kada govorimo o integraciji, naravno da govorimo o zajedničkom tržištu u čitavom regionu zapadnog Balkana, po uzoru na skandinavski model -

Nada Drobne Popović, predsednica uprave Petrola, koja je nedavno potpisala ugovor o kupovini Croduxa, trgovca naftnim derivatima, rekla je da je ograničenje kretanja najviše pogodilo trgovce energije.

- Tranzit je otežan, uvoz i izvoz su smanjeni. Neki sektori su i dalje pogođeni. Prodaja derivata fizičkim licima se takodje smanjila. Verujemo da će oporavak nakon krize biti u obliku slova V. Podaci pokazuju da se oporavak već u toku, što se vidi iz cena nafte, koje su blizu nivoa iz januara i februara prošle godine. Promena u budućnosti biće takva da će se koristiti više izvora energije i kompanije će se tome morati prilagoditi, uključujući e-mobilnost -

Prema rečima Mihajla Vesovića, direktora sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, slovenačke kompanije su među najuspešnijim investitorima u Srbiji. - Mnoga srpska MSP su uključena u ove lance nabavke. Moramo razmišljati o regionalnoj saradnji. Digitalizacija, industrija 4.0, turizam, zelena i kružna ekonomija. Najvažnije za ekonomiju regiona je da se, pored mini-šengena o kojem govorimo na Zapadnom Balkanu, granice EU otvaraju i ka zemljama u regionu. Zatvorene granice ograničavaju protok ljudi, kapitala i robe, a otvorene granice bi omogućile zamah i rast -

Prema rečima Vladimira Lučića, predsednika Upravnog odbora Telekoma Srbija, srpski telekomunikacioni operater trenutno je u procesu nekoliko ambicioznih projekata koji utiču na ekonomiju i preduzetništvo. - Telekom Srbija ove godine otvara fond rizičnog kapitala (venture capital), kompaniju za finansiranje startapa. Vodiće ga iskusni ljudi iz SAD-a i Izraela. Za 5 godina uložićemo više miliona eura u startape u regionu. Želimo da ojačamo startup zajednicu u regionu. Nudićemo televizijske usluge u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, SAD-u i Kanadi. Naša ciljna grupa su ljudi iz regiona koji žive u tim zemljama -

Lučić je takođe istakao da je veliki izazov pred telekomunikacionim igračima uspostavljanje 5G mreže, jer je to novi, veći i zahtevniji standard od svih prethodnih.

- U periodu pandemije, postavili smo nekoliko ciljeva: očuvanje zdravlja zaposlenih, kako osigurati kontinuitet poslovanja, kako sprovesti mere da se obezbedi održivost biznisa i kompanije. U 2020. godini povećali smo tržišni udeo na strateškim tržištima. Ovo je pomoglo našoj kompaniji da prebrodi težak period i da samouvereno planira dalje - rekao je generalni direktor Nectar grupe  Nenad Miščević koji se danas u konferenciju uključio upravo iz Fructala u Ajdovščini (deo Nectar grupe). Dodao je da im to uspeva rastom i agilnošću, kao i pojednostavljivanjem i digitalizacijom poslovnih procesa i reinvestiranjem ušteda u ljude i brendove.

Sergej Simoniti, predsednik Upravnog odbora Coface PKZ, uveren je da je kriza odlična prilika: - Primer: zavisnost od turizma nanela je težak udarac zemljama u regionu. Ali turizam ima karakteristiku da će se turisti vratiti što pre moguće. Sa stanovišta preduzetništva, postoje dva važna faktora: prvo, kako će preduzetnici, poslovni ljudi predstaviti najfleksibilnije poslovne modele. Odgovor je diverzifikacija. Kompanije sa raznovrsnim proizvodima mnogo su bolje preživele krizu. Drugo, kad poslovanje kompanija zavisi od poslovanja udaljenih dobavljača. Ovi rizici mogu se smanjiti otvorenim ekonomskim prostorom, lokalizacijom dobavljača i diverzifikacijom proizvoda. Takođe će biti presudno kako će se država povući iz ekonomije - dodaje Simoniti.

Institut za strateška rešenja (ISR) iz Ljubljane organizovao je regionalni događaj The Adriatic Journal 2021: Sidro digitalnog je u realnosti: Finansijska stabilnost i digitalizacija tokom i posle Kovid-19. Virtualno-fizički događaj, koji se interaktivno dogodio između lokacije u Ljubljani i veb prenosa na zapadnom Balkanu, bio je usredsređen na slovenačko-srpsku ekonomsku saradnju, kao i na finansijske izazove sa kojima su se države i privreda u regionu suočile tokom pandemije.

Događaju su prisustvovali najistaknutiji predstavnici privrede i politike iz Slovenije i Srbije. Između ostalih, slovenački ministar finansija Andrej Šircelj; predsednik upravnog odbora NLB, najjače bankarske grupacije sa sedištem u regionu i treća po snazi u Srbiji, Blaž Brodnjak; predsednica Petrola Nada Drobne Popović; predsednik Telekoma Srbije Vladimir Lučić; izvršni direktor Nectar Grupe Nenad Miščević; direktor Slovenačke agencije za nadzor osiguranja Gorazd Čibej; i predsednik upravnog odbora Coface PKZ Sergej Simoniti.

Diskusija se fokusirala na izazove za finansijsku stabilnost u Sloveniji, Srbiji i celom regionu zapadnog Balkana koje predstavlja trenutni period pandemije i vreme nakon nje. Tokom pandemije, Srbija je zabeležila jedva primetan pad BDP-a i po ovom pitanju je među najuspešnijim zemljama u Evropi i šire. Učesnici su obratili pažnju i na pitanje potencijala buduće saradnje između Slovenije i Srbije.  Veliki deo diskusije takođe je bio posvećen digitalizaciji, koja je značajno promenila način poslovanja kompanija tokom koronavirusa i na mnogo načina takođe doprinela velikom ubrzanju širenja digitalne prakse.

(Telegraf Biznis)