Krave, kola, bitkoin: Šta možemo da naučimo od države koja ume da naplati porez od svojih građana?

Neverovatan rast prihoda države od naplate poreza na imovinu

Švajcarski porez na bogatstvo nudi redak primer iz stvarnog sveta kako namet na imovinu može da funkcioniše, a baš takve ideje dobijaju na značaju i u svetu u jeku korona-krize.

Ova mera primorava stanovnike jedne od najbogatijih država na svetu da izračunaju vrednost njihovih investicija, nekretnina, automobila, umetničkih dela, bitkoina, pa čak i košnica i krava.

Kantonalne vlade zatim skidaju procenat, varirajući u veličini i načinu, u zavisnosti od kantona. Švajcarska, tako, može da tvrdi da je najefikasnija.

Kovid 19 uzrokovao je naduvavanje državnog duga i naneo štetu siromašnijim slojevima društva, a o porezima na bogatstvo raspravlja se od Kalifornije do Ujedinjenog Kraljevstva kao alata za plaćanje duga i rešavanje nejednakosti. Američka senatorka Elizabet Voren, nobelovac Josef Stglic i ekonomista Tomas Piketi su među zagovornicima tog modela.

Kritike se kreću od stava da je pogrešno ciljati imovinu akumuliranu prihodom koji je već oporezovan, do praktičnijih pitanja o tome kako pošteno upravljati takvom dažbinom. Čini se da Švajcarce sve to ne muči mnogo.

Poslednjeg dana svake godine, Kaufman - koji sedi u gradskom lokalnom zakonodavnom telu za Švajcarsku narodnu stranku, prebrojava stoku i unosi ukupne iznose u poreskoj prijavi sa ostatkom imovine. Njegovih 50 bikova, prema pravilima, vrede oko 2.000 franaka (2.239 dolara). Njegova dva magarca su 500 franaka po papiru.

Kaufmannov stav je uobičajen. Kantonski porez na bogatstvo u Švajcarskoj jednostavno nije toliko emotivan kao negde drugde. U januaru su poslanici poraženi u pokušaju da smanje porez u Zugu, regiji blizu Ciriha, poznatoj kao dom sa niskim porezom za hedž fondove i robni gigant Glenkore Plc.

Švajcarska je među malobrojnim zemljama kojima se ponavlja godišnji porez na bogatstvo. Broj zemalja OECD-a koje su je nametnule smanjio se na četiri u 2017. u odnosu na 12. pre trideset godina.

Koronavirus je podstakao pozive na promenu ponašanja, koje često vode levičarski nastrojeni političari. Ideja je dobila podršku nemačkih socijaldemokrata, dela vladajuće koalicije. Argentina je u decembru uvela jednokratni porez na bogatstvo.

Najčešći rizik takve politike, jesta da ona ponovo pogađa građane nakon što su već platili dažbine na dohodak.

To posebno boli neke vlasnike kompanija, koji se suočavaju sa potrebom da povuku novac iz firmi da bi platili namet, jer pritom trpe porez na dividendu.

Druga kritika je da bogati ljudi to mogu da izbegnu prebacivanjem nadležnosti, baš kao što je i Ilon Mask najavio odlazak iz Kalifornije, američke države sa najvećim porezom na dohodak.

Obrazloženje Švajcarske je ustavni princip da svako plaća prema svojim mogućnostima. Porez na nasledstvo je nizak i nema nameta na kapitalnu dobit na pokretnu imovinu kao što su akcije.

Postoji formula koja ljudima omogućava da mogu da "priušte" plaćanje poreza. U Kaufmannovom slučaju, udruženje poljoprivrednika utvrđuje procenu stoke kako bi olakšalo prijavu.

Rezultat je da Švajcarska ostvaruje veći udeo u ukupnom poreskom prihodu od nameta nego bilo koja druga industrijalizovana zemlja.

To ne znači da je efikasnost toga besprekorna. Jedna studija profesora ekonomije Univerziteta u Lozani otkrila je da je smanjenje stope poreza na bogatstvo u Lucernu praćeno rastom prijavljene imovine, nagoveštavajući prethodno utaju.

U Srbiji je u toku rasprava o Zakonu o porezu na imovinu. 

(Telegraf Biznis)