Da imate dva slobodna dana, ali da vam prvi radni dan bude nedelja, da li biste pristali?

Tako funkcioniše radni sistem na Bliskom Istoku - dani vikenda su petak i subota, što bi kod nas možda bilo teže primenljivo

Neki su saglasni sa stavom da je vreme zaista novac, štaviše, valuta kojom se "trguje". Kada malo bolje razmislimo, kalendarski okviri nisu došli prirodno, oni su delo čoveka.

Teme za vas

Oduvek smo imali potrebu da nešto označimo, uokvirimo, da upravljamo vremenom. Na istoku, doduše ne u svim zemljama, vreme teče i ljudi su manje "robovi" dnevnih obaveza, ali ne i na zapadu.

Svetu se stalno negde žuri: zaposleni broje dane do vikenda, dok istovremeno stiskaju dugme "close" (zatvoriti) na liftu, kako bi se vrata što pre zatvorila. Ali, zanimljivo je to kako su stvari relativne.

U modernom svetu, koji traje već dugo, znamo za radnu nedelju od ponedeljka do petka, i za vikend koji obuhvata subotu ili nedelju. Međutim, nije uvek tako bilo. Štaviše, ni danas taj ritam ne važi svuda.

Omraženi ponedeljak nekada je bio dan za odmor

Pre nego je vikend postao zvaničan, mnogi radnici su ga svakako koristili, ali malo drugačije. Između kraja 18. i sredine 19. veka, engleski radnici su mahom izostajali s posla ponedeljkom, uz izgovor da "slave" Saint Monday (Sveti ponedeljak) - "praznik" koji nikada nije postojao.

Ponedeljkom, dakle, nisu bili na radnom mestu iz "milion" nagomilanih obaveza, već su mnogi bili mamurni tim danom, nakon igara u barovima, tuča pasa na otvorenom i mečeva boksa. Subotom su radili, a nedelja je bila dan za crkvu.

A dok su engleski radnici od pre dva ili tri veka dobijali novac subotom i trošili ga ponedeljkom, Amerikanci danas najviše para troše petkom i subotom uveče, a nedelja je dan za "oporavak" od burnih noći. Marksisti bi rekli da je "vikend korporativna prevara"; "viseća šargarepa koja drži radnike vezane za posao".

Tokom 1914. Ford je podigao dnevnicu u fabrikama sa 2,34 dolara na 5 dolara, što je bio presedan, prava PR senzacija. Ali, iza toga je stajala i ideja da ljudi više troše - na kola, odeću, hranu. Godine 1926. Ford je uveo petodnevnu radnu nedelju kakvu danas znamo.

Novi vikend "proputovao" je svetom

Vikend je tokom sledećih nekoliko decenija dominirao globalno. Do 1955. dvodnevni vikend bio je uobičajen u Britaniji, Kanadi i Sjedinjenim Državama, a "kratke subote" bile su uobičajene širom Evrope.

Do sedamdesetih godina prošlog veka nijedna evropska zemlja nije premašila 40-časovnu radnu nedelju: mnogi su čak radili manje. Ali, vikend ne podrazumeva svuda subotu i nedelju.

Na Bliskom Istoku su vikendi koji obuhvataju petak i subotu postali norma tokom poslednje polovine 20. veka, dok su neke države Zaliva i severne Afrike "rezervisale" četvrtak i petak za odmor.

Sve u svemu, zamislite da vam nedelja bude prvi radni dan? Iako bi zaposleni svakako imali dva slobodna dana u sedmici, da li bi tako nešto moglo da prođe kod nas ili bi radnicima smetao taj "psihološki momenat" da rade nedeljom - danom za odmor ili porodični ručak.

Vremenom su lokalne ekonomije morale donekle da se prilagode i globalnim dešavanjima. Tako je Oman zamenio četvrtak i petak za petak i subotu, kao dane za odmor. To je bilo 2013, a iste godine je i Saudijska Arabija uvela takav vikend. Danas je prvi radni dan nedelja i u Dubaiju, Izraelu.

Zapravo, vikend u Izraelu (The Jewish Shabbat) za neke počinje od zalaska sunca u petak i traje do subote uveče. Tako da zapravo rade pet i po, do šest dana u nedelji. Mada, ima i onih koji rade od nedelje do četvrtka, a onda odmaraju.

(Telegraf Biznis/B.Đ.)