10 stvari koje su poskupele u Srbiji: Kažu da nam treba 2,5 evra dnevno za hranu, koja je vaša cifra

Za hranu i bezalkoholna pića i dalje izdvajamo najviše u Evropi

Malo po malo, građani osećaju po svom novčaniku da izdvajaju sve više za troškove života. Od početka ove godine, ono što najviše kupujemo, najviše je i poskupelo, a tu se ubrajaju gorivo, komunalije, struja, hrana i pića. 

U 2020. godini u poređenju sa 2019. godinom, potrošačke cene su u proseku povećane za 1,6 odsto. Tako, u januaru ove godine su poskupeli stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva za 2,2 odsto, transport za 1,3 odsto, rekreacija i kultura za 0,9 procenata, usluge restorana i hotela za 0,2 odsto, a hrana i bezalkoholna pića i zdravstvo za po 0,1 odsto.

Pojeftinili su odeća i obuća za 1,7 procenata i komunikacija za 0,7 odsto, dok se cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.  Dok domaćinstva u Evropskoj uniji u proseku najveći deo kućnog budžeta, gotovo četvrtinu, izdvajaju za troškove stanovanja, u Srbiji su na prvom mestu hrana i bezalkoholna pića, s udelom od 34,2 odsto.

Osim cene struje, koja je prilična stavka, veći je i porez na imovinu. I Srbija, kao i druge zemlje plaća cenu pandemije, ali i posledica poput izmeštanja proizvodnje, skupljeg transporta koji će se sigurno odraziti na cene. Logistički centri su već prenapregnuti.

I dok se u zapadnoj Evropi troši manje od 10 odsto raspoloživog novca, mi i dalje stagniramo i beležimo najveće izdatke za namirnice i pića.

Hrana je poskupela, meso, voće i ostali prehrambeni proizvodi. Iz kućnog budžeta se više izdvaja i za komunalne troškove. a procene su da je dnevno, u celoj Srbiji, u proseku potrebno oko 2,5 evra po stanovniku samo za namirnice.

U Hrvatskoj je na primer, taj udeo pića i hrane 18,3 posto, a prosek EU u toj kategoriji, pokazuju podaci Eurostata, lani je bio 13 posto.

Domaćinstva u Srbiji dalje, troše na stanovanje 16,7 odsto, zatim na prevoz 9,3 odsto, pokazuje anketa Republičkog zavoda za statistiku o potrošnji stanovnoštva za 2019. godinu.

U anketi su učestvovala 6.354 domaćinstava a njome se, osim o potrošnji, prikupljaju i podaci o životnom standardu, odnosno uslovima stanovanja, snabdevenosti trajnim dobrima. Tako najviše domaćinstava živi u dvosobnim stanovima, 40,3 odsto, trosobnim 26,6 odsto, četvorosobnim 18,6 procenata i u jednosobnim 12,7 odsto.

Stanove u najvećem broju slučajeva, 55,96 odsto, greju na čvrsto gorivo, a centralno grejanje ima petina domaćinstava, odnosno 20,6 odsto.

Kada je reč o snabdevenosti trajnim dobrima, anketa pokazuje da je mobilni telefon imalo 90,8 odsto domaćinstava, personalni računar ili laptop 56,9 odsto, kola 51,9 odsto, klima uređaj 37,9 odsto a mašinu za pranje sudova 19,2 odsto.

Država prati cene

Prema analizama koje radi Privredna komora u Srbiji je niska stopa inflacije kada se meri u tekućim maloprodajnim cenama. Država prati 24 grupe namirnica i tu nema značajnih pomeranja.

- U zavisnosti od sezone cene idu gore -dole. Naša prednost kao društva je u tome što više od 80 posto prehrambenih proizvoda, koje imamo na policama trgovaca, su proizvodi srpskog porekla i to je ono što je naš kvalitet - rekli su ranije za naš portal.

Kako kažu, očekuje nas godina stabilizacije u kojoj nećemo imati rast cena u maloprodaji. Inače, kada se govori o prehrambenim proizvodima Srbija je veliki proizvođač i izvoznik.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u decembru prošle godine iznosila je 66.092 dinara. U prošloj godini je rast bruto zarada u odnosu na isti period 2019. iznosio 9,5 odsto nominalno, odnosno 7,8 realno, dok su istovremeno, neto zarade porasle za 9,4 procenta nominalno i za 7,7 odsto realno.

Nije bolje ni u Nemačkoj

Po prvi put od početka sprovođenja istraživanja 2007, prošle godine nominalne plate su pale, saopštio je Statistički zavod u Vizbadenu. Uključujući i vanredne isplate, bruto plate bile su u proseku za 0,6 odsto niže nego pre godinu dana.

Istovremeno su potrošačke cene porasle za 0,5 odsto, tako da je zaposlenima u „džepu“ ostalo realno za oko jedan odsto manje primanja nego 2019.

Koliko vi dnevno trošite na granu? Pišite nam u komentarima.

(Telegraf Biznis)