Hrana, piće ili stan? Evo na šta prve pare od svake plate daje Srbin, Hrvat ili građanin EU

Ilustracija: Nikola Jovanović

Dok domaćinstva u Evropskoj uniji u proseku najveći deo kućnog budžeta, gotovo četvrtinu, izdvajaju za troškove stanovanja, u Srbiji su na prvom mestu hrana i bezalkoholna pića, s udelom od 34,2 odsto.

U Hrvatskoj je na primer, taj udeo pića i hrane 18,3 posto, a prosek EU u toj kategoriji, pokazuju podaci Eurostata, lani je bio 13 posto.

Osim na hranu i bezalkoholna pića, hrvatska domaćinstva više troše na alkohol i duvan, komunikacije kao i restorane i hotele. U poređenju s prosekom EU, osim troškova stanovanja, vodi i električna energija, a manji udeo u budžetu zauzimaju izdaci za saobraćaj kao i namšetaj i opremu za domaćinstvo. Neznatno su manji i izdaci za odeću i obuću, dok identičan udeo u strukturi potrošnje imaju zdravlje, obrazovanje, rekreacija i kultura.

Razlog najvećem odstupanju u troškovima, za stanovanje, verovatno se može pripisati nižoj ceni režijskih troškova, ali i činjenici da u proseku veći broj hrvatskih domaćinstava ima u vlasništvu nekretninu za stanovanje nego što je to slučaj u drugim zemljama EU. S druge strane, veća potrošnja za hranu, restorane i hotele, alkohol, cigarete i komunikacije najčešće se objašnjava višim cenama i manjim raspoloživim dohotkom.

No, moguće je posredi i veća konzumacija tih proizvoda ako se ima u vidu podatke o zdravlju nacije (potrošnja alkohola i duvana) i dugovanja za telefonske usluge. Podaci već godinama upućuju na to da je u slučaju najvećeg broja građana koji ne mogu izvršavati obaveze reč upravo o telekomunikacijskim kompanijama - čak trećina. Pritom čak ni određene zakonske izmene nisu znatno smanjile broj blokiranih.

Evropska statistika upućuje na još jedno odstupanje Hrvatske, a to je potrošnja za zdravstvo. Ukupna potrošnja na javno i privatno zdravstvo u Hrvatskoj iznosi 6,9 posto BDP-a, a prosek za EU je 9,9 posto. Pritom Nemačka izdvaja 11,5 posto, a Rumunija 5,6 posto. S dodatnim izdacima koje nameće pandemija, kao i namerom Vlade da trajno reši problem dugovanja u sisstemu, izgledan je i rast potrošnje za zdravstvo u odnosu na BDP, a moguće je da će i građani morati da menjaju strukturu potrošnje, manje za alkohol i cigarete, a više za usluge zdravstva.

Srbija nije u EU, ali evo kako kod nas izgleda taj presek

Domaćinstva u Srbiji najviše troše na hranu i alkoholna pića, 34,2 odsto, na stanovanje 16,7 odsto, zatim na prevoz 9,3 odsto, pokazuje anketa Republičkog zavoda za statistiku o potrošnji stanovnoštva za 2019. godinu.

U anketi su učestvovala 6.354 domaćinstava a njome se, osim o potrošnji, prikupljaju i podaci o životnom standardu, odnosno uslovima stanovanja, snabdevenosti trajnim dobrima.

Tako najviše domaćinstava živi u dvosobnim stanovima, 40,3 odsto, trosobnim 26,6 odsto, četvorosobnim 18,6 procenata i u jednosobnim 12,7 odsto.

Stanove u najvećem broju slučajeva, 55,96 odsto, greju na čvrsto gorivo, a centralno grejanje ima petina domaćinstava, odnosno 20,6 odsto.

Kada je reč o snabdevenosti trajnim dobrima, anketa pokazuje da je mobilni telefon imalo 90,8 odsto domaćinstava, personalni računar ili laptop 56,9 odsto, kola 51,9 odsto, klima uređaj 37,9 odsto a mašinu za pranje sudova 19,2 odsto.

Ujedno podsećamo na naš vodič za kupovinu, odnosno spisak najosnovnijih stvari koje brzo možete da kupite u marketu i tako smanjite boravak tamo. Naravno, uz poštovanje fizičke distance i nošenje maske.

Ilustracija: Nikola Jovanović

(Telegraf Biznis)