Na svaki uloženi dinar pre tri godine, sad bi vam se vratila 4: Da li da uskočite u bitkoin voz?

Velike banke počele da nude kriptovalutu bogatim klijentima

Vrednost bitkoina ponovo raste, pa se najpopularnijom kriptovalutom trguje trenutno po ceni od 58.700 dolara.

Teme za vas

Tako je u protekla 24 sata cena digitalnog novčića zabeležila skok od 4 procenta. Tokom jučerašnjeg dana vrednost se kretala između 54.000 i 59.000 dolara, čime se približila rekordu od 61.500 dolara.

Jedan od razloga za novi skok bitkoina moglo bi da bude obnovljeno interesovanje velikih investitora za ulaganje u kriptovalutu. Naime, Morgan Stenli postao je prva velika banka u SAD koja svojim bogatim klijentima nudi pristup bitkoin fondovima.

Ova investiciona banka, gigant koji upravlja sa četiri biliona dolara aktive svojih klijenata, rekla je u sredu svojim finansijskim savetnicima u internom dokumentu da uvodi pristup do tri fonda koji omogućavaju posedovanje bitkoina, prenose ljudi upoznati sa situacijom.

Na ovakav potez, značajan korak u prihvatanju bitkoina kao vrste aktive, Morgan Stenli se odlučio nakon što su klijenti zahtevali pristup toj kriptovaluti.

Podsetimo, institucije su u četvrtom tromesečju 2020. bile veliki kupci bitkoina, i njihove kupovine su daleko nadmašivale maloprodajna ulaganja. No, sada su i maloprodajni i institucionalni tokovi bitkoina ravnomernije podeljeni.

Vrednost bitkoina trenutno je veća od dve najveće svetske kartičarske platne mreže, čija zajednička tržišna kapitalizacija iznosi 871 milijardu dolara, kao i od tri najveće svetske banke.

Prema procenama, širom sveta zaključano je 140 milijardi dolara u bitkoinima (kojih je 18,5 miliona), jer su njihovi vlasnici zaboravili lozinku. Takvih ima i u Srbiji, a mi poznajemo najmanje 5 Beograđana koji ne znaju gde su ostavili bitkoine koje su kupovali pre desetak godina, iz hobija, najviše. A da li postoji šansa da ih vratite, čitajte u našem posebnom tekstu. 

Ne postoje precizni podaci o obimu i vrednosti digitalne imovine u Srbiji, a kod nas je ušla u novi zakon.

- Digitalna imovina zauzima sve veće učešće u svetskim tokovima kapitala, kako u pogledu  vrednosti tako i po obimu  tržišta. Najbolji primer za to je virtuelna valuta bitkoin, najpoznatija vrsta digitalne imovine... Tokom 2020. godine vrednost bitkoina i obim celokupnog tržišta ove valute su zabeležili najveći rast od kada je bitkoin pušten u promet 2009. godine. Trend se nastavlja i u 2021. godini, pa je tako 17. februara vrednost jednog bitkoina  iznosila 48.840 dolara, a taj dan tržišna kapitalizacija njegovog trgovanja iznosila je oko 971 milijardu dolara - kaže naš sagovornik Slobodan Trivić, koji je u Projketu saradnje za ekonomski razvoj.

Kako podseća, već narednog dana, vrednost je dostigla novi rekord i dostigla iznos od 52.165 dolara.

- Poređenja radi, najviša vrednost bitkoina pre početka meteorskog rasta u novembru 2020. godine bila je nešto više od 13.000 dolara u decembru 2017. godine. Stoga, imaoci bitkoina su na svaki dinar uložen u ovu digitalnu valutu krajem 2017. godine zaradili 4 dinara u 2021. godini - pojašnjava nam on.

Šta je zapravo bitkoin?

Bitkoin je od svog osnivanja, više od godinu dana imao vrednost 0, nije vredeo ništa. I sve do 22. maja 2010. kada se sve promenilo. Tog dana su za 10.000 bitkoina kupljene dve pice, cena je počela da raste i 22. maj se slavi kao momenat revolucije u svetu kriptovaluta.

Ko je bitkoin kupio 2016. za oko 500 dolara, danas može da zaradi 100 puta više. Kao što smo pomenili gore u tekstu, možete kupiti i deo bitkoina, pošto je to valuta deljiva čak do osme decimale (prva decimala dinara je para, pa zamislite koliko je majušni taj deo). Da biste kupili najmanji deo bitkoina, danas vam treba oko 500 dinara.

Ono što je jedna od mana bitkoina jeste što njegova vrednost nije konstantna, niti se vrti blizu određene vrednosti (kao što je vrednost dinara u odnosu na evro već duže vreme oko 117,5 dinara, pa i ako dođe do promene, one su vrlo male).

Dešava se često da cena eksplodira, pa da naglo padne. Pre četiri godine, 2017, desilo se da je od marta do decembra cena skočila sa 975 dolara, na 20.089. I to za samo nekoliko meseci. U junu 2019. godine pao je na oko 7.100 dolara.

Jedan od razloga tome je i što, za razliku centralizovanih sistema gde narodne banke brojnim alatima održavaju kurs valute, u svetu kriptovaluta tog sistema nema, niti ima alata za kontrolu.

Kakva je procedura u Srbiji

Srbija je krajem decembra prošle godine usvojila Zakon o digitalnoj imovini, čime je delimično uredila oblast trgovine kriptovalutama. Zakon će se primenjivati od kraja juna ove godine, preostalo je da se usvoje podzakonska akta i uputstva.

Postoji nekoliko menjačnica preko kojih može da se obavlja trgovina, a time se u Srbiji bavi između jedan i dva odsto stanovnika, prema zvaničnim procenama. Prema aktuelnom zakonu, sama kupovina kriptovalute se ne oporezuje, ali na svaku transakciju u kojoj se ostvari kapitalna dobit mora da se plati porez od 15 odsto.

Porez će, takođe, morati da plate i rudari.

U Srbiji trenutno ne postoji mogućnost da prodavnice primaju i vraćaju bitkoine, ili njihove delove, već se sve transakcije vrše u dinarima. Ceo proces je isti kao kada stranac dođe u Srbiju, plati karticom na kojoj su evri, banka to konvertuje u dinare i na račun prodavnice leže domaća valuta.

(V.B.)