Između milionskih zarada i zatvorskih kazni: Šta je sve digitalna imovina i gde najčešće grešimo?

Iako je Zakon o digitalnoj imovini na snazi punih pet godina, mnogi investitori i dalje nisu svesni gde prestaje investiciona spekulacija, a počinje stroga zakonska odgovornost. Istražili smo šta tačno Srbija definiše kao digitalnu imovinu i koje odredbe mogu da vas koštaju slobode.

Dok se globalno tržište kriptovaluta neprestano menja, Srbija je još krajem 2020. godine postavila jasan pravni okvir. Međutim, praksa u poslednjih pet godina od kada je zakon stupio na snagu, pokazuje da građani i dalje mešaju osnovne pojmove, što može dovesti do blokada računa, pa čak i krivičnog gonjenja.

Teme za vas

Šta je zapravo digitalna imovina po srpskom zakonu?

Zaboravite na definicije sa internet foruma. Za našu državu postoji samo ono što piše u članu 2. Zakona o digitalnoj imovini.

Digitalna imovina je digitalni zapis vrednosti koji se može kupovati, prodavati, menjati ili prenositi.

Zakon je deli na dve ključne kategorije:

Virtuelne valute (Kriptovalute): One nisu novac u klasičnom smislu, nisu ih izdale centralne banke, ali služe kao sredstvo razmene (poput Bitcoina ili Ethera).

Digitalni tokeni: Oni su svojevrsna digitalna "potvrda" vašeg prava. To može biti pravo na deo dobiti neke firme, pravo na korišćenje neke usluge ili bilo koje drugo nematerijalno pravo koje je "zaključano" na blokčejnu.

Važno je istaći da vaš e-banking i novac koji vidite na računu nisu digitalna imovina. To je elektronski oblik zvanične valute.

Ključne odredbe koje svaki građanin mora da zna

Zakon nije donet samo da bi se definisali pojmovi, već da bi se zaštitilo tržište. Evo odredbi koje imaju najjači uticaj na svakodnevno poslovanje:

Beli papir (White Paper) - "Lična karta" investicije: Svako ko želi da izda digitalni token ili ponudi novu kriptovalutu u Srbiji mora da ima odobren Beli papir. To je dokument koji detaljno opisuje rizike. Ključ za građane: Nikada ne ulažite u projekat koji nema ovaj dokument odobren od strane NBS ili Komisije za hartije od vrednosti - to je prvi znak prevare.

Zabrana oglasavanja bez dozvole: Mediji, portali i influenseri ne smeju da reklamiraju digitalnu imovinu za koju nije odobren Beli papir. Kazne za ovo su astronomske - do 5 miliona dinara.

Krivična odgovornost za manipulacije: Članovi 140 i 141 su najstroži. Ako neko svesno širi lažne vesti o nekoj kriptovaluti kako bi joj "napumpao" cenu, preti mu zatvor do osam godina. Ovo se odnosi na svakoga ko javno piše o kriptu, uključujući i objave na društvenim mrežama.

"Stub srama" i sigurnost novca

Jedna od najkorisnijih stvari za male investitore je član 139. Prema ovom članu Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti imaju zakonsko ovlašćenje da na svojim internet prezentacijama javno objave kazne i mere izrečene kripto-menjačnicama i brokerima.

Ovo praktično znači da svaki investitor, pre nego što poveri sredstva nekoj platformi, ima uvid u to da li je taj pružalac usluga pod nadzorom ili je kažnjen zbog nepravilnosti u radu.

Pored toga, član 128 obavezuje firme da inspekciji omoguće potpuni pristup bazama podataka i računarskim programima, što državi omogućava da kontroliše da li se sredstva klijenata čuvaju na siguran način, odvojeno od sredstava same firme.

Takođe, licencirani pružaoci usluga u Srbiji sada prolaze kroz rigorozne kontrole. Inspekcija ima pravo da "uđe" u same računarske programe firmi, čime se drastično smanjuje šansa za prevare tipa "nestalih" novčanika koje su ranije bile česte.

Da rezimiram. Pre nego što se upustite u bilo kakve investicije na kripto tržištu, važno je da:

Proverite licencu: Poslujte samo sa kripto-menjačnicama koje imaju dozvolu u Srbiji.

Tražite Beli papir: Bez njega, investicija je legalno "na staklenim nogama".

Pazite šta pišete: Javno nagovaranje na kupovinu uz neistinite informacije nije više samo mišljenje, već potencijalno krivično delo.

Šta je sa porezom?

Ne zaboravite da dobit od prodaje digitalne imovine podleže porezu na kapitalnu dobit od 15%. Veoma je važno da čuvate digitalne dokaze o kupovini (invoice, izvode), jer će vam oni u Poreskoj upravi služiti da umanjite poresku osnovicu i platite porez samo na ostvareni profit, a ne na celokupnu isplaćenu sumu.

(Telegraf Biznis)