Od centra izbijanja krize do trgovinske velesile: Kako je Kina preko noći postala broj 1 za EU?
Unija Evrope je prošle godine iz ove azijske zemlje uvezla robu vrednu 383 milijarde evra, a izvezla robu u vrednosti od 203 milijarde evra
Kada govorimo o spoljnotrgovinskim odnosima Evropske unije, prošla godina je ostala upamćena po tome što je Kina izbila u prvi plan, odnosno postala partner broj 1. Sa prve pozicije ova azijska zemlja je potisnula SAD, "tradicionalnog glavnog partnera" Unije u razmeni robe.
Kina je lani u EU izvezla robu vrednu 383 milijarde evra, dok je iz Unije uvezla robu u vrednosti od 203 milijarde evra. Iste godine je iz SAD u EU uvezeno robe za 203 milijarde evra, a izvezeno za 353 milijarde evra. Amerika (bez Kanade) svakako ostaje glavno izvozno tržište za proizvode iz EU, na drugom mestu je Velika Britanija, a sledi Kina.
Ipak, lani je u odnosu na 2019. robna razmena sa Sjedinjenim Državama značajno opala, te je Kina, uz ostvaren porast kako u izvozu, tako i u uvozu, svrgnula SAD s trona. Komparacije takođe uključuju i Bregzit.
Kina je uspela da potisne SAD iz više razloga, a svemu je najviše doprinela potražnja u drugom delu godine, kada je ova azijska zemlja iz koje je, navodno, potekao virus - počela da se oporavlja bolje od očekivanog. S druge strane, u Kini se odvija najveći deo proizvodnje (posebno medicinske opreme), a i plasman proizvoda iz EU je osetno podbacio na tržištima SAD i Velike Britanije.
Okidač za takav bum u razmeni robe s Kinom definitivno su maske. Zbog pandemije je praktično preko noći "buknula" potreba za medicinskom i zaštitnom opremom. Posmatrano po zemljama izvoznicama, Kina je jedno od glavnih pet izvoznih tržišta samo za dve članice EU, a to su Nemačka i Irska.
Kada je reč o uvozu, Kina je među pet glavnih tržišta kod 13 zemalja Unije. Najveći doprinos visokom nivou uvoza kineske robe dala je Holandija, koja je uvezla robu vrednu 91 milijardu evra. Iza nje je Nemačka, sa ostvarenih 82 milijarde evra uvoza.
Među članicama EU, kojima je Kina jedno od glavnih nabavnih tržišta, jesu i Belgija, Češka, Danska, Grčka, Mađarska, Italija, Malta, Poljska, Rumunija, Španija i Švedska.
(Telegraf Biznis)