Zašto najjačoj ekonomiji Evrope ne odgovara rad od kuće? Već 2022. mogli bi da upadnu u "rupu"
Smanjena potrošnja zaposlenih u kancelarijama loše utiče na gastronomiju, trgovinu, kao i na prevoznike, navodi se u studiji revizorsko-konsultantske kuće "PwC"
Rad od kuće, koji je postao masovna pojava svuda u svetu, mogao bi smanji nemački BDP ove godine za 15 milijardi evra.
Teme za vas
"Da li da napustim posao u hladnoj Nemačkoj i preselim se u toplu Španiju?" Ovako su je savetovali
Da li ste u tuđini uvek stranac? Neki krenu "trbuhom za kruhom", pa se pokaju
Naime, smanjena potrošnja zaposlenih u kancelarijama loše utiče na gastronomiju, trgovinu, kao i na prevoznike, navodi se u studiji revizorsko-konsultantske kuće "PwC". U ovom momentu oko 30% građana Nemačke radi na daljinu. Shodno tome, troše manje na prevoz do posla, ručak napolju, zabavu.
Direktno pogođeni sektori gube 5,7 milijardi evra obrta. Uz to, indirektni efekti, kao što je manja potrošnja struje, vode ka smanjenju BDP-a od 4,1 milijardi evra. Umanjena kupovna moć zaposlenih u pogođenim privrednim sektorima dodatno utiče na pad bruto domaćeg proizvoda za 5,1 milijardu evra.
Na osnovu tih procena, "PwC" zaključuje da će nemački BDP u 2021. opasti za 14,9 milijardi evra ili 0,3 odsto. Marsel Fračer, predsednik nemačkog Instituta za privredno istraživanje (DIW), ukazuje na to da privredni oporavak nakon vrhunca korona krize - neće biti dugog veka.
Posle privremenog "buma", nemačka privreda bi već 2022. mogla da se nađe u "dubokoj rupi", naveo je. Kaže da je neophodna "hitna promena kursa politike". Fračer kritikuje činjenicu da je ekonomska politika snažno fokusirana na kratkoročnu stabilizaciju tokom krize.
Smatra da bi vlada što pre trebalo da usvoji sveobuhvatni program za investicije u budućnosti, kako bi firme dobile dugoročnu perspektivu i kako bi se podstakla transformacija nemačke privrede u vezi sa zaštitom od klimatskih promena, digitalizacijom i obrazovanjem.
(Telegraf Biznis)