Koliko je EU zaista spremna da prihvati rad od kuće? Ova zemlja "najliberalnija"

Hrvatska je maltene na dnu liste, sa svega 3,1 odsto zaposlenih koji su prijavili da su obično radili na daljinu tokom 2020. godine

Podaci Eurostata za 2020. kažu da je prošle godine 12,3 odsto zaposlenih, između 15 i 64 godine starosti u EU, radilo od kuće uglavnom, što je duplo iznad proseka. Ta brojka je protekle decenije bila na nivou od 5%.

Teme za vas

Ranije su uglavnom samozaposleni radili na daljinu, ali se jaz između njih i ostalih smanjio prošle godine, jer je rad od kuće postao masovna pojava i, pre svega, uvodile su ga firme.

Od kuće su tokom 2020. više radile žene, odnosno to je bio slučaj kod 13,2 odsto pripadnica lepšeg pola, naspram 11,5 odsto muškaraca. U poređenju sa drugim starosnim grupama, mlađi su, recimo, više odlazili na posao.

Svega 6,3% njih, uzrasta od 15 do 24 godine, prijavilo je da je tokom pandemijske godine uglavnom radilo od kuće. Zaposleni koji imaju od 25 do 49 godina radili su tako u 13%, a oni uzrasta od 50 do 64 godine - u 12,5% slučajeva.

Kada je reč o pojačanom režimu rada na daljinu, na nivou EU, tu je prednjačila Finska, zatim Luksemburg, pa Irska. U obzir su uzeti radnici uzrasta od 15 do 64 godine starosti, a podaci za Finsku govore da ih je od kuće radilo čak 25,1 odsto u 2020. godinu.

Sledi Luksemburg sa 23,1 odsto, Irska sa 21,5 procenata, Austrija sa 18,1 odsto i Holandija sa 17,8 odsto ljudi koji su radili na daljinu. Iza su Belgija, Danska, Francuska, zatim Nemačka, Malta, Portugal, Estonija, Italija, Španija, Poljska, Slovenija, Švedska.

U Češkoj je od kuće radilo 7,2 odsto, a u Grčkoj - 7 procenata. Hrvatska je maltene na dnu liste, sa svega 3,1 odsto zaposlenih koji su prijavili da su obično radili na daljinu tokom 2020. godine.

(Telegraf Biznis)