U komšiluku rastu cene iz dana u dan: Zaradu vide u strancima koji hoće rentabilne apartmane

Konkretno u Zagrebu, stanovi su mahom maleni i nemaju dvorište, što kupcima smeta. S druge strane, u Dubrovniku je pao promet, ali nisu cene

U Hrvatskoj cene stambenih kvadrata i dalje rastu, uprkos zemljotresima i nesigurnim privrednim kretanjima zbog pandemije. Ipak, upravo aktuelna kriza, koja traje od proleća 2020, dovela je do laganog pada prodaje nekretnina.

Teme za vas

Za porodicu Previšić iz zagrebačkog Španskog - kupovina kuće ili stana s vrtom gotovo je nemoguća misija. Stanovi su mahom maleni i nemaju dvorište. Cene su više, i pitanje je može li jedna porodica da priušti stan ili kuću u glavnom gradu Hrvatske.

Dubravko Ranilović, pri HGK, kaže da "treba istaći da je taj rast cena nekretnina pre svega uzrokovan rastom cena novosagrađenih stanova za kojima postoji posebna potražnja u Zagrebu, nakon zemljotresa". Ali, dodaje da je promet pao u odnosu na prošli kvartal, piše Dnevnik.hr.

- Oni koji očekuju nekakav pad cena, mi ga skoro ne vidimo, ali sigurno će doći do neke stabilizacije tržišta u tom smislu, jer su, ipak, očekivanja prodavaca prilično nerealna u odnosu na stvarno stanje - kaže Ranilović.

Vedran Šošić iz HNB-a rekao je da "cene rastu brže i od dohodaka i od troškova gradnje i od najmova", te oni ocenjuju da su one sada na jednom umerenom nivou - precenjene, u odnosu na neki nivo koji bi bio opravdan, s obzirom na te ekonomske varijable koje utiču na cene nekretnina.

Prema podacima HNB-a, u Hrvatskoj je lani prodato oko 32.000 nekretnina, tri hiljade manje nego u godini pre pandemije. U Zagrebu i Zagrebačkoj županiji - 12.000, dvostruko više nego 2015, a rast cena podsticali su povoljni uslovi finansiranja, subvencije stambenih kredita, stabilnost zaposlenosti i dohodaka, rast štednje.

U Dubrovniku je, recimo, pao promet, ali ne i cene.

- Imamo nekretnine koje imaju dobre karakteristike, potražnja je tu veća od ponude, i vlada oskudica takvih nekretnina na tržištu, a imamo i one sa slabijim karakteristikama, koje se ne mogu prodati ni po smanjenoj ceni - kazao je vlasnik agencije, Igor Koprivica.

U Istri, pak, gotovo polovinu nekretnina kupe stranci, najviše Nemci, Austrijanci, Slovenci. "Najviše traže male apartmane u starim jezgrima ili u središtima gradova gde je rentabilna nekretnina ili se može brzo prodati ili dugoročno iznajmiti, kao nekakva investicija, recimo - zaključio je Siniša Popadić iz agencije za nekretnine.

(Telegraf Biznis)