Za istu uslugu od 20 do 300 dinara: Lokalne takse šarenolike, moraju biti transparentne

Skriveni porezi zapravo predstavljaju svako obavezno plaćanje kod koga se zapravo ne dobija usluga niti se koristi javno dobro

Velika je šarenolikost među jedinicama lokalne samouprave kada je reč o broju neporeskih dažbina koje naplaćuju, kao i u njihovim iznosima, rečeno je na okruglom stolu u okviru "Meseca parafiskala", posvećenog transparentnosti i efikasnom sistemu lokalnih neporeskih dažbina.

Na skupu, u organizaciji NALED-a, navedeni su podaci da se broj taksi u gradovima i opštinama kreće od 20 do 150, a njihovi iznosi varijaju od 20 do 300 dinara za istu uslugu.

Zato je NALED pokrenuo projekat reforme neporeskih dažbina sa ciljem da se unapredi transparentnost i predvidivost ovih dažbina koje plaćaju kako privreda tako i građani.

Reforma je, kako je objasnila koordinatorka za kvantitativne analize NALED-a Jelena Rančić, važna da bi građani i privreda koji namete plaćaju znali šta tačno plaćaju kao i da se postigne to da plaćene takse odgovaraju troškovima usluge koja im je pružena. Ona je pojasnila da skriveni porezi zapravo predstavljaju svako obavezno plaćanje kod koga se zapravo ne dobija usluga niti se koristi javno dobro.

Ključan reformski korak u povećanju transparentnosti sistema, prema predlogu NALED-a, predstavlja uspostavljanje Registra neporeskih dažbina koji bi bio javno dostupan a osnovni princip na kome bi se on zasnivao bio bi da nijedna poreska dažbina ne može biti naplaćena ako nije objavljena u ovom registru.

Analiza uzorka lokalnih samouprava pokazala je da prosečna visina takse iznosi 7.500 dinara, da se najviše se plaća za postupke u oblasti ispunjavanja uslova za obavljanje delatnosti 40.500 dinara, zatim u oblasti urbanizma i građevinarstva, 17.000 dinara dok najmanje koštaju upis i izdavanje potvrda iz registra, 800 dinara.

Pomoćnik ministra finansija Dragan Demirović je govoreći o iskustvu sa usvajanjem Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara rekao da nije bilo lako uskladiti sve interese oko visine, vrste obračuna naknada.

"Prateći efekte primene ovog zakona shvatili smo da je problema manje nego što smo očekivali a nadamo se da ćemo tokom ove i sledeće godine to sve uvesti u zadovoljavajući okvir, pri čemu će se imati u vidu i interesi lokalnih samouprava, privrede kao i interesi republike", istakao je Demirović.

Ukazao je da je u analizi stanja neophodno sagledati celinu problema i videti koliko stvarno ima taksi za čijom naplatom postoji interes, a koliko njih postoji samo na papiru.

"To su stvari koje bi trebalo utvrditi u realizaciji ovog projekta koji je veoma lepo počeo i oko koga imamo dobru saradnju. Što se tiče osnovnih principa oko taksi oko toga nemamo nesporazuma, jer mora da se zna zbog čega je taksa uvedena, kolika treba da bude njena visina i da taksa odgovara troškovima njenog pružanja", istakao je Demirović.

Naveo je da formiranje registra dažbina kako ga je NALED predložio zahteva dosta normativnog prilagođavanja i da će se tek videti u kom obliku će on biti formiran.

Međutim, kako je istakao oko cilja nema dilema a on je podrazumeva postizanje transparentnosti u pogledu toga koje se sve takse plaćaju, zbog čega se plaćaju i koja im je visina.

Pritom, ukazao je u taj proces treba da budu uključene i lokalne samouprave kako se ishirenim potezimana bi napravili problemi u nihovom funkcionisanju.

Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić je naveo da Kragujevac ima ukupno 53 propisane administrativne takse koje generišu prihode od 6,5 miliona dinara, odnosno oko 0,1 odsto prihoda grada.

"Komunalne takse imaju veći značaj za grad. Tako je prihod od takse za isticanje firme u Kragujevcu u 2020. iznosio nešto više od 150 miliona dinara, a prihod od taksi za držanje motornih, drumskih i priključnih vozila bio je 92 miliona", rekao je on.

Dodao je da bi formiranjem javnog registra lokalne samouprave lakše naplatile svoje dažbine, Ministarstvo finansija bi imalo bolju kontrolu, a građani i privreda bi znali šta i zašto plaćaju.

(Telegraf Biznis)