Radnika ni za lek, čekaju osoblje iz Srbije: "Dajem novac onome ko mi pronađe konobara!"
Pre početka sezone vladalo je očekivanje da će radne snage biti, jer su se mnogi za vreme pandemije vratili u Hrvatsku iz inostranstva, međutim, dešava se suprotno
Pre 10 dana pisali smo o nestašici radne snage u ugostiteljstvu u našem glavnom gradu, a pre svega fale konobari i kuvari. Srbija nije jedina koja se susreće s tim problem, već je situacija slična i u regionu, odnosno širom sveta.
Teme za vas
Kolika je plata u jedinoj srpskoj poslastičarnici gde je sladoled 10 dinara? Upravo traže radnike
Dva razloga zašto ugostitelji u Beogradu ne mogu nikako da nađu konobare: "Moramo da ih uvozimo"
Problem je posebno uočljiv u zemljama zavisnim od turizma, gde je svake sezone potrebno mnogo kelnera i kuvara, kako se se ispratio tempo priliva i poseta turista u restoranima i kafićima.
Inače, jedan od ključnih razloga za to što nema radnika jeste prekfalifikacija, na koju su konobari i kuvari bili primorani zbog korone kada su tražili nove poslove.
Kako Dojče vele danas piše, ni povećanje plaća ne zadržava radnike u Hrvatskoj. Naime, uprkos pandemiji zbog koje su mnogo ljudi vratilo u svoju rodnu zemlju, radnika nedostaje u turizmu, građevinarstvu i drugim oblastima.
"Dajem 1.000 kuna (oko 133 evra) onome ko mi pronađe konobara!" je vapaj jednog pulskog ugostitelja koji, iako je sezona već počela, a u gradu je sve više turista, i dalje traži školovane konobare koji će odraditi sezonu.
Kako se navodi, bez konobara je ostao jedno jutro jer se, jednostavno, nakon burnije noći nisu pojavili na poslu. Nove je teško pronaći, pa čeka radnike iz Srbije koji još uvek rešavaju papirološke probleme.
Pre početka sezone vladalo je očekivanje da će radne snage biti, jer su se mnogi za vreme pandemije vratili u Hrvatsku iz inostranstva, međutim, dešava se suprotno.
Krešimir Sever, predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata, za DW upozorava da je Hrvatska, kao i druge zemlje u tranziciji, "svoju konkurentnost gradila na obespravljenim i slabo plaćenim radnicima".
- Takva politika je, posebno nakon ulaska Hrvatske u EU, dovela do značajnog iseljavanja stanovništva, pre svega mladih, visokoobrazovanih i strukovno obrazovanih građana. Procenjuje se da je Hrvatsku napustilo do deset posto stanovnika - kaže Sever, iako statistike pokazuju nešto manji procenat, jer se deo ljudi nije odjavio.
Sever navodi da se ta "rupa" neprestano "krpi" uvozom stranih radnika, što iz godine u godinu "betonira" cenu rada i nestalne oblike ugovora o radu.
(Telegraf Biznis)