Evo zašto bi Amerika trebalo da se fokusira više na Balkan

Prateća finansijska korist za zemlje Balkana će naravno osigurati da tržište nastavi sa razvojem, donoseći više radnih mesta - nešto što je dobro za svet, donoseći prosperitet, stabilnost i mir u povremeno problematičan region

Balkan postaje sve popularniji za strane direktne investicije i, shodno tome, predmet intenzivnog geopolitičkog fokusa. Veći deo ovih investicija potiče iz Kine, Rusije i UAE, pa stoga možda nije iznenađenje da su 2020. godine Sjedinjene Države dramatično povećale svoje učešće u regionu uspostavljanjem svoje prve kancelarije Međunarodne korporacije za finansiranje razvoja (DFC) izvan Sjedinjenih Država, sa skoro 4 milijarde dolara budžeta, u Beogradu, u Srbiji.

Čini se da sadašnja administracija nastavlja da obraća pažnju na balkanski region, što dokazuju nedavne sankcije koje su SAD uvele u regionu, pogotovo u Bugarskoj. Međutim, Bajdenova odluka da razreši funkcije prvog izvršnog direktora DFC-a sugeriše bar neke promene u skorijoj budućnosti.

Smatramo da bi trenutna administracija morala da obrati više pažnje na ovaj region pošto je upravo on u prošlosti igrao značajnu ulogu. Ta uloga je često bila dosta veća nego što se to može činiti na prvi pogled, a sve ukazuje da se nešto slično može ponoviti.

Balkan je uvek bio značajan, dobrim delom jer sedi u Evropi i geografski je blizu Bliskog Istoka, Afrike, Azije i Baltika - i shodno tome, spoljne investicije su se poslednjih godina brzo povećavale u skladu sa geopolitičkim i strateškim interesima.

Na primer, Evropska investiciona banka je 2020. godine u Zapadni Balkan uložila 873 miliona evra, što je gotovo 50% više u odnosu na 2019. Mnoge zemlje, poput Rusije, nastavljaju sa jakim uticajem u regionu na osnovu zajedničke istorije.

Za zemlje koje žele da steknu uticaj u Evropi, Balkan služi kao lakša ulazna tačka od svojih znatno uređenijih severnih suseda. Za Kineze je ovaj region još jedna ekonomija u razvoju gde postoji potencijal za dominaciju kroz na izgled neograničene resurse koje Kina donosi. Dok recimo Bliski Istok vidi mesto koje je verski i kulturno usklađeno, uzimajući u obzir većinski muslimansku Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Albaniju, kao i značajno manjinsko muslimansko stanovništvo unutar Bugarske, Crne Gore i Severne Makedonije.

Uzimajući u obzir gore opisani scenario, ulaganje desetina milijardi dolara u Balkan od strane Kine nije iznenađenje, investicije koja delom dolazi iz „Pojas i put“ inicijative koja direktno prolazi kroz region. Isto tako, Rusija je uložila slične iznose, posebno u vezi sa energetskim sektorom koji je dugo kontrolisala i gde ima sve veće ambicije, što se nedavno i pokazalo projektom gasovoda Severni tok 2 koji će isporučivati energiju širom jugoistočne Evrope.

Pored toga, Kinezi i Rusi trenutno vode trku za vakcinacijom regiona, što podvlači važnost koju primarni globalni konkurenti Sjedinjenih Država pridaju regionu. Bliski Istok je takođe prisutan i investitori iz UAE se fokusiraju prvenstveno na građevinarstvo i nekretnine, poput projekta luksuznih odmarališta koje je sagradila saudijska kompanija za nekretnine Dar Al-Arkan u Bosni i Hercegovini, kao i ulaganje od 2 milijarde evra u luku Drač, u Albaniji.

Ako uzmemo sve to u obzir, eventualna odluka SAD da ukine kancelariju DFC-a koja je uspostavljena pre manje od godinu dana ili na drugi način umanji svoje regionalne investicije ne bi bila mudra. Čak suprotno, trenutna administracija bi trebala da se fokusira još više i prepozna geostrateški značaj regiona, koji i dalje postoji nezavisno od promene administracije u SAD-u.

DFC je u velikoj meri uspostavljen da promoviše američke investicije na strateški način kako bi se suprotstavio pretnjama Kine i Rusije, posebno u pogledu energetske i telekomunikacione bezbednosti i diversifikacije (bitno je istaći da ulaganje DFC-a nije ograničeno na američke kompanije ili transakcije). Američke investicije podstiču lokalni uticaj i diplomatsku polugu, koja će postati još važnija kako se povećava strano učešće u regionu.

Priliv američkog novca na Balkan takođe će dovesti do pojačanog regionalnog nadzora državnih agencija SAD-a., stvarajući dodatne načine za SAD da zaštite svoje interese i osigura poštene uslove za sve. Prateća finansijska korist za ove zemlje će naravno osigurati da tržište nastavi sa razvojem, donoseći više radnih mesta - nešto što je dobro za svet, donoseći prosperitet, stabilnost i mir u povremeno problematičan region.

Delovi regiona, pre svega zapadni Balkan, i dalje su u velikoj meri proevropsko orjentisani - čak i u Srbiji, koja je najveći skeptik u regionu, 64% stanovništva podržava pristupanje EU, prema podacima iz decembra 2020. godine. Mnoge zemlje u ovom delu kontinenta suočile su se sa teškom bitkom za pridruživanje EU i često su se žalile da EU treba da „učini više“ kako bi olakšala proces pristupanja.

Povećana ulaganja SAD-a i partnerskih zapadnoevropskih zemalja, uključujući razvoj DFC-a, bila bi snažna izjava njihove posvećenosti regionu i potpune integracije regiona u evroatlantske strukture.

Za razliku od toga, neuspeh SAD-a po pitanju investicija rezultiraće nekontrolisanim ruskim i kineskim uticajem, kojem se Evropa dosta malo suprotstavlja. U situaciji kada je geopolitika igra nulte sume, SAD može zaostati u kritičnom delu sveta. Nije teško zamisliti da kineske i ruske investicije mogu biti povezane sa vojnim investicijama, što će rezultirati oružjem i vojskom smeštenom neugodno blizu ostatka Evrope i drugih NATO vojnih lokacija.

Zapravo, krajem maja, Srbija i Rusija pokrenule su zajedničke vojne vežbe, uključujući 200 specijalnih trupa, u blizini srpske prestonice. Nekoliko meseci ranije, ruska ambasada u Bosni i Hercegovini već́ je izjavila da će „reagovati“ ako zemlja dalje nastavi saradnju sa NATO-om.

Balkan očigledno pozdravlja sve veće učešće SAD-a. DFC je dobro prihvatio Beograd i oni van njega. Zemlje koje su fokusirale na jače političke veze sa Evropom, poput Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, pozdravljaju investicije koje bi im mogle olakšati dalju integraciju sa Evropom i Zapadom.

Druge zemlje, poput Srbije i Crne Gore, vide da američke investicije dolaze sa manje uslova i pružaju najbolju priliku lokalnim biznisima za napredak bez aproprijacije. Druge zemlje, poput Rumunije koja je postala konkurentna na IT i digitalnim poljima, vide korist od usklađivanja sa SAD-om, što nudi više mogućnosti za sinergijske odnose sa Silicijumskom dolinom i drugim digitalnim centrima.

Sve u svemu, Balkan je region sa sve većim geopolitičkim i strateškim značajem. Trenutna spoljna politika američke administracije trebalo bi da odražava ovu činjenicu i uključi povećana ulaganja.

Benefiti koji se mogu ostvariti neće se svoditi samo na SAD i njene geopolitičke interese, već će takođe pozitivno uticati i na finansijsko blagostanje regiona i ukupnu globalnu stabilnost.

(Autori G. Scott Hulsey i Jen Kosydar)

O autorima:

Scott Hulsey je advokat u Kobre & Kim, vodećoj međunarodnoj advokatskoj firmi, koja se specijalizovala za krivična i regulatorna pitanja. Gospodin Hulsey je bivši visoki zvaničnik Ministarstva pravde koji je služio u američkoj ambasadi u Sarajevu, u početku pružajući tehničke savete lokalnim tužiocima u borbi protiv terorizma, dok je kasnije služio kao glavni predstavnik Ministarstva u zemlji.

Jen Kosydar je direktorka međunarodnih operacija kompanije GlobalSource LLC, specijalizovane privatne konsultantske firme. Gospođa Kosydar je radila na različitim projektima na području Balkana više od jedne decenije, radeći za klijente u ulozi investicionog konsultanta i na poslovima potrage i povraćaja imovine, pored toga što je prethodno radila u političkom odeljenju američke ambasade u Tirani.