Da li nastavnicima odmor zaista traje celo leto: Škola kreće 1. septembra, a posao?

Mnogi automatski misle da školu čine samo nastavnici, ali u pitanju je raznoliki stručni kadar: od ekonomista do domara. Koja pravila važe za sve?

Od godišnjeg odmora od dve nedelje, koliko neki zaposleni imaju, do odmora koji traje "celo leto". Da li je baš tako? Po zakonu, neki optimalni broj dana odmora u većini firmi i ustanova je 20, s tim što ima dosta odstupanja.

Teme za vas

U svakom slučaju, da li je mit da nastavnici imaju odmor od dva ili dva i po meseca? Uglavnom jeste. Njihove obaveze kreću mnogo pre nego što škola počne s radom, 1. septembra. Takođe, treba imati u vidu da u obrazovnim ustanovama ne rade samo nastavnici, već i ostali stručni kadar.

Najpre da krenemo od radnih obaveza. Iako nam deluje da nastavnik dnevno radi "nekoliko sati", to i nije baš tačno. Potrebno je ispuniti određeni fond, koji nije uvek vezan za samo držanje časova u toku dana/nedelje, a neretko se dešava da nastavnik koji u jednoj školi nema mogućnost da ispuni standard - radi paralelno u još jednoj ustanovi.

Naime, puno radno vreme zaposlenog iznosi 40 časova nedeljno. Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku na početku školske godine izdaje se rešenje o godišnjem i nedeljnom zaduženju fonda časova. Takođe, u skladu sa zakonom je i tzv. "nepuno radno vreme", koje se određuje posebnim aktom, u odnosu na vrstu posla.

Prema članu 13, Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama, i domovima učenika, odmor u toku dnevnog rada traje 30 minuta za puno radno vreme i, po pravilu, ne može se koristiti u prva dva sata nakon početka, niti u poslednja dva sata pre završetka radnog vremena, odnosno za nastavnike - tokom neposrednog obrazovno-vaspitnog rada.

Kada govorimo o godišnjem odmoru, postoji zakonski minimum od 20 radnih dana, koji se, međutim, uvećava individualno, na osnovu: doprinosa na radu, uslova, iskustva, obrazovanja i osposobljenosti, socijalnih uslova. Recimo, zaposleni dobijaju 2 dodatna dana na osnovu uspešnih rezultata, a čak četiri - na račun "izuzetno uspešnih rezultata".

Odmor ne znači celo leto

Takođe, onima koji imaju od 5 do 10 godina radnog iskustva sleduju još dva dana, a oni koji imaju više od  30 godina rada - dobijaju 5 dodatnih dana odmora.

Prema članu 15, raspored korišćenja godišnjeg odmora nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika utvrđuje se godišnjim planom rada ustanove, a za ostale zaposlene - u zavisnosti od potrebe posla, planom korišćenja godišnjih odmora. Takođe, i član 16. donosi svoje benefite.

Npr, zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo od 7 radnih dana u slučaju sklapanja braka, 3 radna dana za sklapanje braka deteta, 5 radnih dana na račun porođaja supruge, 5 radnih dana zarad usvajanja deteta, 2 uzastopna radna dana - ako je reč o selidbi u istom mestu stanovanja itd.

Postoji niz situacija, uključujući one neprijatne kao što je bolest, gde zaposleni u osnovnoj ili srednjoj školi ostvaruje pravo na dodatne dane odmora.

- Odmor u školi ne znači celo leto, posebno za upravu (direktor, PP služba, pravna služba, finansije...). Uvek neko mora da bude u školi, tako da se uklapaju odmori. Uglavnom se dobije 25-30 radnih dana odmora, zavisno od staža, da li zaposleni ima decu ili ne, zatim, u odnosu na zasluge na poslu... - priča nam L. J. (33), psiholog iz jedne beogradske osnovne škole.

Plate ne mogu da čekaju

Mnogi automatski misle da školu čine samo nastavnici, međutim, u pitanju je raznoliki stručni kadar: od ekonomista do domara. "Računovodstvo uklapa odmore prema platama, jer služba mora redovno da pušta zarade. Pravnica naše škole, generalno, ima posla tokom cele godine, a leti je na odmoru oko mesec dana", dodaje sagovornica Telegraf Biznisa.

Pedagoško-psihološka ili tzv. PP služba je, uglavnom, do početka jula na svom radnom mestu, zbog prijemnog ispita i rasporeda učenika. Onda prave pauzu od mesec i po dana, i polovinom avgusta vraćaju se u školu. Druga polovina avgusta "rezervisana" je za formiranje odeljenja učenika.

- Mada, organizacija poslova (prijemni, administracija) umnogome zavisi od same škole i interne politike. U jednoj određeni posao obavlja direktor, u drugoj PP služba, a u trećoj pomoćnik. U nekim školama, tokom svih raspusta, nastavnici imaju obavezu da dežuraju u ustanovi, na smenu, kako bi neko uvek bio tu - kaže nam L. J.

Raspust nije isto što i odmor

- Dakle, obaveza tokom raspusta je uglavnom svuda na snazi, osim tamo gde je uprava malo fleksibilnija - dodaje naša sugrađanka, i iznosi suštinu da nastavnici najčešće imaju mesec do mesec i po dana odmora.

Mimo same nastave, kaže, imaju administrativne zadatke, pripreme za narednu godinu, pisanje planova, izveštaja za različite timove koji postoje u školama... Dakle, njihov posao nije samo da "predaju gradivo ispred table". Takođe učestvuju i u prijemnom ispitu, bilo kao pregledači ili kao dežurni u drugim školama.

Krajem juna se odvija jedno nastavničko veće, a onda ponovo drugo - sredinom avgusta. Tada svi imaju obavezu da budu u Beogradu ili nekom drugom gradu/mestu gde žive i rade. "Sve u svemu, biti nastavnik ne znači samo držati časove. Ima tu mnogo papirologije, administracije, takmičenja i tome slično", zaključuje L. J.

(Telegraf Biznis)