Tipičan srpski frilenser: Koliko ima godina, kako živi, koliko zarađuje? Samo 3% ima 3.000 evra

Anketa nedvosmisleno govori da je ovaj oblik posla nešto od čega ljudi žive, plaćaju račune i tekuće obaveze

Prosečan frilenser u Srbiji je osoba u tridesetim godina sa završenim fakultetom i bavi se tim poslom kako bi izdržavala sebe ili jednu/više osoba u porodici, pokazuju rezultati istraživanja koje je sprovelo Udruženje radnika na internetu.

Teme za vas

Takođe se navodi da tipičnom frilenseru to nije jedini izvor prihoda, i ističe se da on "ne ostvaruje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje".

Rezultati pokazuju da većina radnika na internetu (77,8 odsto) zarađuje do 1.000 evra, a da zarada prosečnog frilensera iznosi oko 700 evra. Malo više od petine frilensera (22,7 odsto) zarađuje više od 1.000 evra.

Pomenuto udruženje očekuje, kako je navelo, da će biti uključeno u radnu grupu za izradu Zakona o fleksibilnim oblicima rada. Ono je u periodu od 25. juna do 10. jula sprovelo anketu "Ko su radnici na internetu, čime se bave i šta im treba?", kako bi se dobilo više informacija o ovoj raznorodnoj, a mnogobrojnoj zajednici neformalnih radnika.

Ističe se, pritom, da ta grupa zaposlenih "ne uživa nikakvu pravnu sigurnost niti socijalnu zaštitu".

Iz Udruženja kažu da je od izuzetne važnosti da radna grupa ima na raspolaganju rezultate istraživanja da bi, uz uvažavanje činjenica i potreba desetina hiljada ljudi koji prihoduju radom preko interneta, usvojili adekvatan zakon. Anketa je bila objavljena na društvenim mrežama da bi bila javno dostupna svima.

Popunilo je 797 osoba. Takođe, anketa pokazuje da se frilensingom u Srbiji podjednako bave žene (49,2 odsto) i muškarci (50,8 odsto). Ovo se može dovesti u vezu sa podatkom da su delatnosti kojima se pretežno bave žene trenutno u usponu, poput prevođenja i držanja časova, kažu u Udruženju.

Takođe se primećuje pomeranje starosne strukture naviše, odnosno oko 60 ispitanika ima između 18 i 35 godina, što znači da je ostatak ispitanika stariji od 35 godina. Najveća koncentracija je u grupi od 26 do 35 godina - 51 odsto.

Većina (80 odsto) ima više i visoko obrazovanje, mada je i broj frilensera sa srednjom stručnom spremom takođe značajan (19,8 odsto). Gotovo da nema onih koji imaju samo osnovno obrazovanje (manje od jedan odsto).

Jedan od najvažnijih rezultata ankete jeste podatak o procentu frilensera kojima je ovaj vid delatnosti jedini izvor prihoda (77,7 odsto). Prethodnih meseci, u toku "frilenserske krize", bili smo svedoci mnogobrojnih dezinformacija gde su frilenseri bili označavani kao "sezonski radnici", "jutjuberi i influenseri koji se ovim poslom bave pretežno iz hobija".

Anketa nedvosmisleno govori da je ovaj oblik posla nešto od čega ljudi žive, plaćaju račune i tekuće obaveze, izdržavaju svoje porodice i da buduće poresko rešenje mora imati to u vidu. I ovaj podatak nam ukazuje na još jednu socijalnu odliku frilensera i značaj opstanka ovog vida privređivanja, a to je da većina frilensera (53 odsto) izdržava jednog ili više članova porodice.

U pogledu prava na penzijsko i invalidsko osiguranje, analiza podataka pokazala je da je situacija očekivano loša i zabrinjavajuća. Naime, dve trećine frilensera ne ostvaruje ova prava ni po jednom osnovu.

Spektar zanimanja je, pritom, izuzetno raznolik, a izdvaja se narastajuća grupacija predavača jezika (36,5 odsto), što ne predstavlja iznenađenje, budući da se ova industrija brzo razvija i na globalnom nivou zbog velike potražnje na azijskom tržištu.

Frilenseri koji rade u oblasti informacionih tehnologija na drugom su mestu, sa 18 odsto, a za njima su oni iz oblasti umetnosti (9,3 odsto) i marketinga (8,7 odsto). Tu su i ostala zanimanja poput prevođenja, pisanja, rada na društvenim mrežama i pružanja konsultantskih usluga iz raznih oblasti.

Što se tiče motivacije za bavljenje frilensingom, dominiraju tri odgovora: nemogućnost nalaženja posla u domaćim kompanijama, fleksibilnost u radu i mogućnost veće zarade od one u Srbiji.

Zarade frilensera variraju i gotovo se dele u jednake platne razrede: do 200 evra - sedam odsto; do 400 evra - 17,2 odsto; do 600 evra - 18,8 odsto; do 800 evra - 18,9 odsto; do 1.000 evra - 15,4 odsto; do 2.000 evra - 15,2 odsto; do 3.000 evra - 4,4 odsto i preko 3.000 evra - 3,1 odsto.

(Telegraf Biznis)