Počeli pregovori o novoj ceni rada: U Srbiji 350.000 ljudi prima minimalac
Iz Saveza samostalnih sindikata Srbije podsećaju da je još 2017. dogovoreno da minimalna potrošačka korpa i minimalna cena rada budu izjednačene
Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2022. godinu počeli su danas, a vode se između predstavnika Ministarstva finansija, sindikata i Unije poslodavaca Srbije (UPS).
Završetak pregovora i određivanje konačne cene trebalo bi da bude do 15. septembra.
Ministar finansija, Siniša Mali, ranije je izjavio da će predlog vlade biti da minimalna cena rada za iduću godinu bude nešto iznad 35.000 dinara, iz Sindikata kažu da je to malo i da bi trebalo da bude 40.000 dinara, koliko je cena potrošačke korpe, dok iz Unije smatraju da bi, uz određene olakšice, mogli da prihvate vladin predlog.
Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S), Zoran Mihajlović, podsetio je da je 2017. godine dogovoreno da minimalna potrošačka korpa i minimalna cena rada budu izjednačene, kao i da je o tome postignut konsenzus sa sve tri strane.
- Mislim da bi to trebalo da se ispoštuje. To se nije desilo prošle godine, iako je termin za to bila 2020. Imamo obzira jer je bila korona, ove i sledeće godine privreda, po nekim našim pokazateljima i pokazateljima vlade - beleži rast, tako da očekujemo da u skladu s tim i minimalna cena rada prati taj trend - rekao je Mihajlović.
Dodaje da očekuje i da prosečne plate u Srbiji prate trend rasta privrede.
Ističe da sindikati ne bi voleli da ta minimalna cena ostane ili da bude vrlo malo promenjena u ovoj godini, jer bi to "značilo da će sledeće godine građani koji primaju minimalac, a takvih je oko 350.000, i dalje imati problem da obezbede sebi egzistenciju".
Mihajlović navodi i da sindikati nisu zadovoljni početnim predlogom vlade od 35.000 dinara i izrazio je nadu da će cena biti korigovana na gore. "Očekujemo da bude znatno više od 35.000 dinara, ne možda 40.000 dinara, ali sa 39.000 bismo bili zadovoljni", napominje.
Direktor UPS, Srđan Drobnjaković, navodi da će predlog Unije biti da se smanje troškovi rada i porezi i doprinosi na zarade.
- U svojim predlozima, mi podržavamo Fiskalni savet koji je dao jedan predlog da se neoporezivi deo zarade sa 18.000 poveća na 26.000 dinara, uz poreske kredite za tročlanu porodicu i da bi mogli da se nadomeste, ti doprinosi za zdravstvo i PIO, ako se nominalna stopa na dohodak sa sadašnjih 10 odsto poveća na 15 odsto - kaže.
Ističe i da prate rast BDP-a i stopu inflacije i dodaje da po nekim njihovim proračunima - ne može minimalna cena rada da pređe šest odsto. "Za toliko u ovom početnom trenutku prihvatamo povećanje", navodi Drobnjaković.
Kažu da je predlog vlade povećanje za nekih 6,6 odsto i da je kao takav prihvatljiv, ali ukoliko se olakšaju troškovi poslovanja - smanjenje poreza i doprinosa na zarade i povećanje neoporezivog dela zarade.
(Telegraf Biznis)