Talibani "leže" na mineralima vrednim bilion dolara, koji su svetu očajnički potrebni

Čak i pre nego što je predsednik SAD, Džo Bajden, najavio da će povući američke trupe iz Avganistana ranije ove godine, postavljajući time teren za povratak kontrole talibana, ekonomski izgledi zemlje bili su slabi

Brzi pad Avganistana i okupacija Kabula od talibanskih boraca, dve decenije nakon što su Sjedinjene Države napale zemlju, izazvao je političku i civilnu krizu.

Teme za vas

To takođe nagoni stručnjake za pitanja bezbednosti da se zapitaju: Šta će se dogoditi sa ogromnim neiskorišćenim mineralnim bogatstvima zemlje? Avganistan je jedna od najsiromašnijih nacija na svetu.

Međutim, 2010. godine američki vojni zvaničnici i geolozi otkrili su da zemlja, koja se nalazi na raskrsnici centralne i južne Azije, "leži" na nalazištima minerala vrednim skoro bilion dolara, što bi moglo dramatično promeniti ekonomske izglede zemlje.

Zalihe minerala poput gvožđa, bakra i zlata "raštrkane" su po provincijama. Tu su i minerali retke zemlje i, možda najvažnije, jedno od najvećih svetskih nalazišta litijuma - bitne, ali deficitarne komponente za baterije za e-vozila i druge tehnologije, koje su od vitalnog značaja za rešavanje klimatske krize.

Čak i pre nego što je predsednik SAD, Džo Bajden, najavio da će povući američke trupe iz Avganistana ranije ove godine, postavljajući time teren za povratak kontrole talibana, ekonomski izgledi zemlje bili su slabi.

Procenjuje se da je do 2020. godine 90% Avganistanaca živelo ispod nivoa siromaštva, koji je utvrdila vlada, a to je 2 američka dolara dnevno. U svom najnovijem profilu te zemlje, Svetska banka je rekla da ekonomiju i dalje oblikuju "slabost i zavisnost od pomoći".

"Razvoj i diverzifikacija privatnog sektora ograničeni su nesigurnošću, političkom nestabilnošću, slabim institucijama, neadekvatnom infrastrukturom, široko rasprostranjenom korupcijom i teškim poslovnim okruženjem", rečeno je u martu.

Međunarodna agencija za energetiku saopštila je u maju da globalne zalihe litijuma, bakra, nikla, kobalta i retkih elemenata zemlje - treba naglo povećati, ili svet neće uspeti u pokušaju da se uhvati u koštac sa klimatskom krizom.

Tri zemlje - Kina, Demokratska Republika Kongo i Australija - trenutno čine 75% globalne proizvodnje litijuma, kobalta i retkih elemenata. Prosečan električni automobil zahteva šest puta više minerala od konvencionalnog automobila, a sve se više insistira na toj vrsti vozila.

Litijum, nikal i kobalt ključni su za baterije. Električne mreže takođe zahtevaju ogromne količine bakra i aluminijuma, dok se retki elementi koriste u magnetima potrebnim za rad vetroturbina.

Američka vlada je, kako se izveštava, procenila da bi nalazišta litijuma u ​​Avganistanu mogla parirati onima u Boliviji, u kojoj se nalaze najveće svetske rezerve. Ako Avganistan bude imao nekoliko godina mira, dozvoljavajući tako i razvoj svojih mineralnih resursa, u roku od jedne decenije mogao bi postati jedna od najbogatijih zemalja na tom području, prenosi CNN.

(Telegraf Biznis)