Jedna dobra i jedna loša vest za evrozonu: Bum radnih mesta, ali se gubi zamah
Prema Vilijamsovim rečima, trend povećanja plata kao rezultat jačanja tržišta rada mogao bi da dovede do veće inflacije
Ekonomija evrozone je u avgustu izgubila zamah, ali je i dalje na putu da zabeleži solidan rast u trećem kvartalu ove godine, prema današnjim preliminarnim podacima istraživačke kompanije IHS Markit.
Markitov kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) za evrozonu, koji obuhvata aktivnost u proizvodnji i uslugama, spustio se u avgustu na dvomesečni minimum od 59,5 poena naspram 60,2 boda u julu. Pokazatelj iznad 50 poena označava rast.
„Ohrabruje podatak da je ovo drugi mesec u 2021. godini s najvećim brojem otvorenih novih radnih mesta, što govori o nastojanju kompanija da povećaju poslovne kapacitete i zadovolje potražnju, što bi u konačnom ishodu trebalo dodatno da pomogne snižavanju pritisaka na cene“, naveo je u saopštenju Kris Vilijamson, glavni ekonomista u IHS Markitu, prenosi CNBC.
Najnoviji podaci o poslovnim aktivnostima dolaze u vreme kada je u 19-članom regionu ukinuta većina socijalnih i ekonomskih ograničenja povezanih s kovidom, čime je ubrzan ekonomski oporavak nakon pandemije.
Prošlomesečni preliminarni podaci o bruto domaćem proizvodu pokazuju da se evrozona oporavila od tehničke recesije sa stopom rasta od 2 posto u drugom kvartalu ove godine.
Prisutna je, međutim, zabrinutost zbog problema u lancima snabdevanja i veće inflacije.
Prema Vilijamsovim rečima, trend povećanja plata kao rezultat jačanja tržišta rada mogao bi da dovede do veće inflacije usled rasta tražnje, a u uslovima kašnjenja isporuka iz Azije koji će, izgleda, verovatno potrajati još neko vreme.
Zbog poremećaja u dobavljačkim lancima, zamajac u proizvodnim delatnostima je usporio više nego u sektoru usluga. Naime, PMI u evrozoni u proizvodnom sektoru je u avgustu pao na najniži nivo u poslednjih šest meseci, dok se u uslugama spustio na dvomesečni minimum, navodi CNBC.
(Telegraf Biznis)