Stjepan Orešković za Telegraf: Kad će privrednici prestati da budu državni neprijatelji na Balkanu?

*Dolazi nova generacija privrednika koji rade po drugim principima i ima ih u svim državama Balkana *Još nas privlači pogled preko leđa i ne uviđamo fantastične kompanije *Ne bih govorio o ljubavnom zagrljaju starih privrednika koji pomalo vole i drugu stranu plesa *Privrednici u regionu mogu da pomognu u zapošljavanju, treba partnerstvo s državama

Foto: Samir Cerić Kovačević

Privrednici su motor razvoja svake ekonomije, ali njihov put do uspeha popločan je mnogim preprekama, često i u sopstvenoj zemlji gde bi trebalo da budu shvaćeni.

Balkan ih ima nekoliko koji se izdvajaju i mnogo više onih koji pripadaju malim i srednjim preduzećima. Među njima, ima vlasnika porodičnih kompanija, onih koji su počeli od nule, ali i onih koji su se probili u okviru neke grupacije.

Nekako, godinama, taj isti Balkan počeo je da ih intrepretira kao državne neprijatelje. Toj temi je bio posvećen panal Weekend Media Festival, a na marginama foruma razgovrali smo sa jednim od najpoznatijih ljudi među privrednicima, koji je "usput" i naučnik. 

Stjepan Orešković, većinski suvlasnik M+ Grupe, u razgovoru za Telegraf Biznis govori o tome kako posluju privrednici na ovim prostorima, da li oseća razliku između domaćih i stranih investitora, sa kojim problemima se suočavaju ali i nudi rešenja za najveće probleme regiona.

"Sasvim drugi svet u Hrvatskoj su kompanije i ljudi koji su uspeli na svetskom tržištu. Većina ih je potpuno nezavisna. Poslujemo na 59 tržišta, imamo 9.000 radnika, ali svi naši prihodi vezani su uz multinacionalne kompanije, ne zavisimo od modela koji vlada u Hrvatskoj", kaže Orešković.

Poručuje da je za uspeh i savladavanje poteškoća najvažnije biti kvalitetno edukovan, uporan i svoj.

U prilog tome govore rezultati njegove kompanije - u prvom kvartalu 2021. ostvarila je rekordne poslovne rezultate uz porast prihoda za 24%, na 192 miliona kuna. Istovremeno, ostvaren je snažan rast profitabilnosti, pa je EBITDA porasla na 34 miliona kuna. Postižu i ogroman uspeh na berzi.

Kompanija ima sedište u Zagrebu, a operativno posluje u devet zemalja. Uz Hrvatsku, tu su još i Slovenija, Srbija, Turska, SAD...

  • Kako je došlo do toga da privrednik postane državni neprijatelj broj jedan na Balkanu?

- Upravo se to menja. Dolazi cela jedna nova generacija privrednika koji rade po drugim principima i ima ih u svim državama Balkana. To je nešto što najviše raduje i veseli.

Ponekad nismo u stanju da prepoznamo budućnost u sadašnjosti i rado gledamo u prošlost. Rekao bih, to je jedan od naših problema, odnosno, privlači nas pogled preko leđa i ne uviđamo fantastične kompanije u svakoj od zemalja, a koje posluju na svetskim tržištima. U njima rade obrazovani vrhunski stručnjaci i mladi ljudi.

Lično ih poznajem dosta. To je svet o kojem bih ja uvek rado govorio nego o ovome ljubavnom zagrljaju starih privrednika koji su naučili da rade na stari način, obrazovani su po tradicionalnom modelu i zato vole i drugu stranu tog plesa. Optimista sam oko novih privrednika jer su to ljudi koji nemaju probleme, prepreke, niti predrasude o tome ko je ko, ili iz koje države dolazi jer su oni zapravo svetski privrednici.

Kako je rekao jedan naš poznati sportista: "Kako možete očekivati od mene da gledam uskogrudo ako sam prvak sveta?" - ti ljudi i jesu prvaci sveta i velika nada.

Orešković na panelu/Foto: Matija Habljak/PIXSELL
  • U Srbiji domaći privrednici negoduju zbog subvencija koje se daju stranim investitorima, odnosno u tolikom broju. Da li vi to osećate, postoji li razlika?

- Imamo 29 kompanija po celom svetu. Svaka od njih plaća poreze u onoj državi u kojoj radi i zapošljava ljude iz te države. U tom kontekstu, to je kompanija iz te države. Tokom korone, imali smo "živi ekran" na kojem se videlo kako se koja država ponaša u krizi prema svojim partnerima. Spektar reakcija je bio neverovatno širok. Rešavali smo tako što filijala u Turskoj radi sa tamošnjom upravom, ili u Srbiji, srpskom, u Americi takođe i sl.

Ta logika ne postoji u životu. Ako pitate radnike u kompaniji koja je registrovana na primer u Srbiji, reći će vam ono što je jedino ispravno. Nepotrebno je zato nametanje neke logike, koja nije ekonomska, tržišna ili poreska.

  • Privrednici sa kojima sam pričala u regionu uglavnom navode 3 problema - radna snaga, logistika i skok cena repro materijala, da li vi imate tih problema?

- Ključ je radna snaga. Kako mi poslujemo u sekotru IT i HR  usluga, ne susrećemo se sa repro materijalom, iako vidim da je to ogroman ekonomski problem u svetu.

Radimo sa ogromnim svetskim kompanijama, imamo veliku potražnju radne snage. Kada bismo rekli: "Problem u vašoj zemlji je zapošljivost ljudi ili onih koji nisu specifično obrazovani za nešto. Garantujemo da ćemo zaposliti 500 ljudi, hajdemo zajedno". Potpišemo ugovor, da se mladi obrazuju, nauče jezik, edukuju, i neće otiči iz zemlje, jer mi vam nudimo posao na kraju.

Da li planirate širenje investicije u Srbiji?

- Listirani smo na berzi i moramo da budemo pažljivi i fer prema ulagačima, ali moglo bi biti lepih i prijatnih vesti vrlo uskoro.

Video: Oblikujmo budućnost: Kako su sve kompanije postale IT kompanije

(Telegraf Biznis)