Poreznici traže od naših agencija podatke klijenata koji su za letovanje dali 5.000 €: Da li imaju pravo?

Klijenti turističkih agencija koji su na letovanje davali više od 5.000 evra predmet su češljanja poreznika koji tvrde da postupaju po zakonu i da su turističke agencije samo karika u lancu kontrole lične potrošnje pojedinaca

Foto: Shutterstock

Poreska uprava navodno je tražila od nekoliko turističkih agencija da im dostave podatke svih klijenata koji su od 2018. do kraja 2020. godine na aranžmane potrošili više od 5.000 evra.

I dok u najvećem udruženju agencija još ne mogu da govore o svim podacima jer su poverljivi, u Poreskoj navode da rade po Zakonu o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, koji je u primeni od 12. marta ove godine, ali i da u potpunosti postupaju u skladu sa primenom odredbi Zakona o zaštiti podataka ličnosti.

Kako kaže direktor Jute za naš portal, kao udruženje još nisu dobili zvanično obaveštenje, ali postoje informacije od pojednih vlasnika agencija.

- Angažovali smo i pravnike i nadamo se da će se ova situacija ubrzo razjasniti - navodi on ističući da nije jasno zašto se baš kontroliše iznos od 5.000 evra.

Posle reakcije Udruženja turističkih agencija i turističkih radnika Srbije, koji su istakli da je ovaj zahtev državne institucije u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti oglasili su se i poreznici.

Poreska uprava se u dopisu medijima pozvala na Zakon o utvrđivanju porekla imovine i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Poreska kaže da je proveravala poreklo imovine

- Zakonom o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu koji se primenjuje od 12. marta ove godine, uređuju se uslovi, način i postupak pod kojima se utvrđuje imovina i uvećanje imovine fizičkog lica i poseban porez na uvećanje imovine za koju fizičko lice ne može da dokaže da je stečena na zakonit način, kao i organi nadležni za sprovođenje ovog zakona, piše u sopštenju koje nam je dostavila Poreska uprava.

Navode da je odredbama člana 13. ovog Zakona, definisano da PU utvrđuje uvećanje imovine u prethodnom postupku na osnovu podataka kojima raspolaže i podataka koje prikupi od drugih organa i organizacija, fizičkih lica i upoređuje ih sa prijavljenim prihodima.

- Ukoliko se u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri kalendarske godine kod fizičkog lica postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda koja je veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, Poreska uprava pokreće postupak kontrole - navode oni.

Uprava može pribaviti podatke i iz svih vrsta evidencija i podataka koje vode ili imaju nadležni organi i druga lica o nepokretnim i pokretnim stvarima, privrednim subjektima, finansijskim instrumentima, štednim ulozima i računima kod poslovnih banaka, kao i drugih evidencija i podataka iz kojih se može utvrditi imovina fizičkog lica, uključujući i podatke o izdacima za njegove privatne potrebe.

Foto: Shutterstock

Preciznije, osim nekretnina, štednje u bankama i ostalih načina ulaganja poreznici tako radi provere porekla novca, prilikom kontrole, mogu proveru da usmere i na turistička putovanja, plaćanje školarine, kupovinu automobila, plaćanje alimentacije...

"Svi državni organi i organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, imaoci javnih ovlašćenja, fizička i pravna lica dužni su, da na zahtev PU, dostave podatke kojima raspolažu u roku koji ona odredi i da pruže podršku zaposlenima u PU u postupku propisanom ovim zakonom", navodi se u saopštenju PU.

U postupcima utvrđivanja porekla imovine koje vodi Poreska uprava u potpunosti postupa u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka ličnosti, ističu oni.

Koliko ste vi potrošili na letovanje? Pišite nam u komentarima

Video: Recept za odmor iz snova: Antički dvorac, visoka moda i vrhunsko vino na najvećem jezeru Italije

(V.B.)