Bafet zbog korone izgubio poslovni njuh? Njegova kompanija beleži pad dobiti na 10,34 milijarde dolara

Istovremeno, operativna dobit, koju Bafet uvek više voli isticati kao merilo uspeha jer ne prikazuje promene u kompanijskom akcijskom portfelju, porasla je za 18 posto na 6,5 milijardi dolara

Voren Bafet / Foto: Profimedia/Alamy/IanDagnall Computing

Berkšir Hatavej, konglomerat američkog milijardera Voren Bafeta o kome se priča kao o investicijskom guruu gotovo nepogrešivog poslovnog njuha, zabeležio je drastičan pad neto dobiti u trećem kvartalu ove godine u poređenju sa istim prošlogodišnjim periodom kada je ostvarena dobit bila rekordna.

Rezultat je bio takav uprkos činjenici da se kompanija u većem obimu u pomenutom periodu posvetila akviziciji sopstvenih akcija.

Kako piše Financial Times, koji donosi detalje redovnog Berkširovog izveštaja, neto dobit je pala za 66% na 10,34 milijarde američkih dolara.

Istovremeno, operativna dobit, koju Bafet uvek više voli da ističe kao merilo uspeha jer ne prikazuje promene u kompanijskom akcijskom portfelju, porasla je za 18 posto na 6,5 milijardi dolara.

Iako je Berkšir pokrenuo pravu ofanzivu akvizicije vlastitih akcija kojih je u trećem kvartalu pokupovao u vrednosti od 7,6 milijardi dolara, iznos gotovog novca kojim je raspolagao se zapravo povećao na 149 milijardi. To je neke dugoročne investitore prilično iznerviralo, tumači FT koji navodi njihovo nezadovoljstvo Bufetovim oklevanjem da konačno učini nešto konkretno s tolikim novcem.

Širok raspon ekonomskih sektora u kojima je Berkšir prisutan omogućio mu je da relativno bezbolno prođe kroz pandemijsku krizu, ali kako kriza prolazi, tako je konglomerat sve izloženiji novim izazovima koji se sada javljaju. Iako su prihodi u, primera radi, železničkom delu biznisa skočili za 11,8 posto u odnosu na prošlu godinu na 4,59 milijardi dolara, u Berkširu priznaju da su sada suočeni sa znatnim rastom troškova u svim inputima, a krivicu svaljuju  na "trenutne poremećaje u globalnom trgovinskom lancu".

U konglomeratu takođe upozoravaju da u svojoj filijali "Precision Castparts", koja proizvodi razne metalne komponente za avio- industriju i odbrambeni sektor, a koju je Berkšir preuzeo 2016. godine, u bližoj budućnosti ne očekuju nikakvu zaradu, za što takođe krive poremećaj u trgovinskim lancima kao i još uvek retki avionski promet, što su sve posledice pandemijskih lokdauna širom sveta.

Dok u nekretninskom, proizvodnom i maloprodajnom sektoru Berkšir zasad još uvek relativno dobro stoji, i ti delovi biznisa pod Bufetovom kontrolom trpe posledice otežanog snabdevanja. Kao jedna od najslabijih tačaka pokazao se osiguravajući biznis koji je u trećem kvartalu, kako pokazuje izveštaje na koje se poziva FT, zabeležio gubitak od 784 milijona dolara što se pripisuje velikim katastrofama poput uragana Ide koji je poharao delove SAD-a te nezapamćenih poplava koje su harale pre nekoliko meseci Evropom.

Ipak, na berzi je cena Berkširovih akcija klase A ove godine dosad porasla 26,3 posto, čime gotovo u zarez sledi dosadašnji ovogodišnji rast berzanskog indeksa S&P 500, čiji je deo. U trećem je kvartalu ukupna vrednost Berkširovih 'equity' investicija porasla za nešto manje od 1 posto na 310,7 milijardi dolara. Pritom valja istaknuti da se 70 posto tih investicija odnosi na American Express, Epl, Bank of America i Koka Kolu.

Bufetov konglomerat objavio je da krajem septembra posedovao Eplove akcije u vrednosti od 128,4 milijarde dolara, što je porast sa 124,3 milijarde u prethodnom kvartalu. Istovremeno je blago smanjio svoju investiciju u Koka Koli.

Video: Ko je Džef Bezos, a ko njegov naslednik?

(Telegraf Biznis)