Oni čuvaju najveću koncentraciju svetskog bogatstva, a jedan sektor nadmašuje sve ostale
Finansijska imovina se ne računa u proračunima globalnog bogatstva, jer se efektivno kompenzuje obavezama
Globalno bogatstvo se utrostručilo u poslednje dve decenije, a Kina je prednjačila i pretekla SAD, tako da sada zauzima prvo mesto u svetu. Ovo je jedan od zaključaka iz novog izveštaja firme "McKinsey & Co.", koja ispituje nacionalne bilanse deset zemalja koje čine više od 60% svetskog prihoda.
"Sada smo bogatiji nego što smo ikada bili", rekao je u intervjuu Jan Miške, partner u "McKinsey Global Institute" u Cirihu. Neto vrednost širom sveta porasla je na 514 biliona dolara u 2020, sa 156 biliona iz 2000. godine, prema rezultatima studije.
Teme za vas
Bajden potpisao važan zakon, paket vredan više od bilion dolara: "Vaš život će se promeniti nabolje"
Struja za građane neće poskupeti do kraja godine: Gde je Srbija po ceni u odnosu na svet
Kina je činila skoro jednu trećinu tog povećanja. Njeno bogatstvo je naglo poraslo na 120 biliona dolara, sa samo 7 biliona u 2000, godinu dana pre nego što se pridružila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je ubrzalo njen ekonomski uspon.
10 odsto najbogatijih
Sjedinjene Američke Države, sputane sve prigušenijim povećanjem cena nekretnina, zabeležile su više nego dupliranu neto vrednost tokom perioda ovog perioda, na 90 biliona dolara. U obe zemlje - najvećim svetskim ekonomijama - više od dve trećine bogatstva drži 10 odsto najbogatijih domaćinstava, a njihov udeo se povećava, navodi se u izveštaju.
Kako je izračunao "McKinsey & Co.", 68% globalne neto vrednosti je uskladišteno u nekretninama. Ravnoteža se održava u sektorima kao što su infrastruktura, mašine i oprema i, u mnogo manjoj meri, takozvana nematerijalna dobra kao što su intelektualna svojina i patenti.
Finansijska imovina se ne računa u proračunima globalnog bogatstva, jer se efektivno kompenzuje obavezama. Nagli rast neto vrednosti u poslednje dve decenije nadmašio je povećanje globalnog bruto domaćeg proizvoda i bio je podstaknut rastućim cenama nekretnina, a one su podstaknute padom kamatnih stopa.
Utvrđeno je da su cene imovine skoro 50% iznad njihovog dugoročnog proseka u odnosu na prihod. To postavlja pitanja o održivosti buma bogatstva.
(Telegraf Biznis)