Bliži se Uskrs, a uzgajivači traže veće cene jaja: Evropska sila na "ekonomskom testu"

Cena prizvodnje po jajetu, i to svih klasa, mora biti povećana za pet centi, kažu

Kriza nedeljama unazad potresa Austriju. Osim što ih brinu prazni rafovi, građani se suočavaju i sa višim cenama. Sada su u fokusu jaja.

Naime, rat u Ukrajini, žitnici Evrope, izazvao je velike troškove po uzgajivače živine u Austriji. Pored skupih energenata, oni sada ne mogu ni da budu sigurni u raspoloživost hrane za živinu i zbog toga traže povećanje cene jaja jer će, kažu, od jeseni biti ugroženo snabdevanje jajima.

Teme za vas

Oni su, u saopštenju, istakli da je cena jaja ostala na istoj ceni dok su proteklih deset godina druge namirnice poskupljivale. Trenutna situacija, smatraju, ugrožava egzistenciju mnogih seljaka.

- Ako ne budemo brzo reagovali, onda će od jeseni biti ugrožena snabdevenost jajima u Austriji - upozorio je predsednik Centralnog udruženja uzgajivača živine, Franc Karlhuber.

Konkretno - cena prizvodnje po jajetu, i to svih klasa, mora biti povećana za pet centi. Trenutno je cena proizvodnje ove namirnice na 8,2 do 8,3 centi, preneo je Martin Majringer iz Poljoprivredne komore Gornje Austrije. Cena proizvodnje jaja iz slobodnog uzgoja živine, to jest bez držanja u kavezu, iznosi 12,5 centi, a takozvana bio jaja su čak 19 centi po komadu.

Prodavnice su prošle godine podigle cenu jaja za dva do tri centa po komadu, ali proizvođači su od toga dobili svega 0,75 centi. Željenim povećanjem od pet centi po jajetu - pokrivaju dodatni troškovi proizvodnje, nastali poskupljenjima, ukazuje Udruženje.

Istovremeno, trpe i ostale zemlje, na razne načine.

- Rat u Ukrajini i ekonomska kriza koju je on izazvao najviše ugrožava proizvođače voća, proizvodnju delova za auto-industriju, a uticaće i na smanjivanje planiranog BDP-a - ocenio je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS), Bojan Stanić.

Dalje je naveo da aktuelni sukob ugrožava proizvođače voća, koji su značajne količine svojih proizvoda izvozili na tržište Ruske Federacije.

- Oni su uradili određenu preorijentaciju na druga tržišta i pre ove krize, zato što je Rusija još od 2014. značajno povećala svoje kapacitete za poljoprivrednu proizvodnju. Međutim, i dalje se značajne količine izvoze na to tržište i postoje velike zalihe koje treba hitno transportovati na rusko tržište ili naći alternativna tržišta - rekao je Stanić u izjavi za Tanjug.

Dodao je da su generalno ugroženi svi privrednici koji izvoze u Rusiju, Belorusiju i Ukrajinu. Takođe, ugrožena je hemijska i metalska industrija, a u okviru nje i proizvođači auto-delova koji uvoze sirovine i komponenete za svoju proizvodnju iz ovih zemalja.

Na pitanje mogu li naši izvoznici da izdrže povećane troškove prevoza i sporiji transport robe, zbog dužih puteva prevoza koji sad idu preko Poljske i baltičkih zemalja, Stanić kaže da to zavisi od toga kolika će biti tražnja na ruskom tržištu za našom robom.

- Ključni problem je depresijacija ruske rublje, jer roba koja se uvozi postaje za ruske potrošače skuplja i samim tim manje privlačna. A što se tiče transporta, on je otežan zato što duže traje i povećani su troškovi, ali je i dalje funkcionalan. Druga stvar je to što se ne zna na koji način će nove sankcije uticati na tranzit kroz zemlje EU koje su na glanici sa Rusijom - napomenuo je Stanić.

Kaže i da otežan plasman robe može da ugrozi proizvodnju, jer je to princip spojenih sudova, što će se pre svega odraziti na Evropu. "Tu se ističe porast cena energenata, veštačkog đubriva koje je značajno za poljoprivrednu proizvodnju, gorivo neophodno za mehanizaciju; a i druge sirovine kao što su metali kojima Rusija snabdeva evropsko tržište dovode do toga da, kada se potroše postojeće zalihe, nove će, kada se budu nabavljale, biti po višim cenama i to može dovesti do smanjenja proizvodnje u fabrikama - ocenjuje stručnjak iz PKS.

(Telegraf Biznis)