Koliko bi Nemce koštao embargo na ruski gas? "Iznenadni prekid bi razorio celu ekonomiju"

Dženet Jelen poručuje da EU bude "pažljiva" s donošenjem takve odluke

Neposredna zabrana EU na uvoz ruskog gasa koštala bi Nemačku 180 milijardi evra izgubljene proizvodnje ove godine, upozorila je moćna centralna banka te zemlje.

Bundesbanka je u svom najnovijem mesečnom biltenu, objavljenom u petak, navela da bi embargo na ruski gas umanjio bruto domaći proizvod za 5 odsto u 2022. godini, što je izazvalo porast cena energije i jednu od najdubljih recesija tokom poslednjih decenija.

Teme za vas

Procena centralne banke je daleko sumornija od procene akademskih ekonomista i verovatno će nastupiti žestoka debata o tome kolika je ekonomska moć evrozone, bez ruskog gasa.

Ukrajinska vlada, kreatori evropske politike i akademici tvrde da je prodaja gasa, nafte i uglja zapadu stabilizovala rusku ekonomiju i pomogla u finansiranju ratne mašinerije predsednika Vladimira Putina. EU će, stoga, zabraniti uvoz ruskog uglja od avgusta, ali će se isporuke gasa nastaviti.

Francuski predsednik Emanuel Makron je takođe rekao da se o gasu još uvek na razgovora.

Prošlog meseca, grupa od devet univerzitetskih ekonomista nazvala je posledice potpunog energetskog embarga "savladivim", rekavši da bi to umanjilo nemački BDP za samo 0,3 do 3 procenta. Međutim, rukovodioci industrije upozorili su da će uticaj biti ozbiljniji.

Izvršni direktor BASF-a, Martin Brudermiler, rekao je da bi iznenadni prekid isporuka ruskog gasa mogao da uništi "celu nemačku ekonomiju" i da izazove najgoru ekonomsku krizu od 1945. godine.

Političari su takođe odbacili tvrdnje da bi ekonomski udar bio mali, a nemački kancelar Olaf Šolc je ocenio da su procene "pogrešne" i "neodgovorne". Ministar ekonomije Robert Habek kaže da će se "Nemačka odviknuti od ruskog gasa do 2024.".

Na sastancima MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu, u četvrtak, američka ministarka finansija, Dženet Jelen, pozvala je EU da bude "pažljiva" u pogledu zabrane uvoza ruske energije, upozoravajući da bi takav potez mogao naneti štetu globalnoj ekonomiji.

Pre rata u Ukrajini, Rusija je činila 55 odsto ukupnog nemačkog uvoza gasa, prema podacima nemačke vlade. Više od trećine tog gasa troši proizvodni sektor. U hemijskoj industriji, gas je potreban ne samo za proizvodnju električne i toplotne energije, već i za proizvodnju hemikalija dobijenih od ugljovodonika.  Nemačka vlada je prošlog meseca preduzela prve formalne korake ka racionalizaciji gasa.

(Telegraf Biznis)