Nije zlato sve što sija: Da li su kuće za 1 evro, zapravo, obmana?

Neki kupci nemaju najbolja iskustva, te se radije odluče za nekretnine koje su u startu skuplje i zahtevaju manje ulaganja

Italijanske ultra-jeftine kuće postale su legendarne poslednjih godina.

Inicijativa za kupovinu doma u napuštenim predelima ove prelepe zemlje, pod imenom Case 1 Euro, pokrenuta je 2017. i zaista je privukla veliku pažnju.

Teme za vas

Detaljnije smo pisali i o tome koje su "cake" pri kupovini kuće za samo 1 evro, odnosno koji su uslovi, a Independent je nedavno pisao o iskustvima kupaca ovih jeftinih nekretnina.

Kako su napuštene kuće i stanovi rasprodati u malim ruralnim gradovima širom zemlje, ideja da se ugrabi "komadić Italije" po ceni jednog espresa - privukla je kupce iz celog sveta. Ipak, 1 evro se često ispostavi samo kao mamac, dok je realnost malo drugačija (čitaj: skuplja).

Većini nekretnina koje se prodaju po toj ceni potrebno je značajno renoviranje, kako bi se u njima moglo živeti. Evo šta se u međuvremenu dogodilo: mnoge kuće su u toliko lošem stanju da se kupcima ne isplati ulaganje; radije biraju skuplje nekretnine koje zahtevaju manje sređivanja.

Po britanskim ili američkim standardima, i te skuplje kuće su i dalje povoljne, te nije neuobičajeno da se može kupiti i modernizovati imanje u prelepom ruralnom selu za manje od 50.000 evra.

Naime, Meredit iz Čikaga je 2019. već bila u procesu podnošenja zahteva za italijansko državljanstvo, zbog svog porekla, a želela je kuću u mestu Sambuka (Sicilija), odakle su joj baka i deka. To mesto inače "vrvi" od jeftinih kuća.

U roku od nekoliko nedelja, Amerikanka je postala ponosni vlasnik male dvospratne gradske kuće u Sambuci, živopisnom srednjovekovnom brdskom gradiću na zapadu Sicilije. Iako je posetila Italiju mnogo puta, nikada nije bila na Siciliji.

I dok neki italijanski gradovi zaista prodaju kuće za 1 evro, u Mereditinom slučaju - proces je bio malo drugačiji. Ona se nadmetala za svoj dom. Licitacija je tek počela sa cenom od jednog evra putem tihe aukcije. Kuću je na kraju dobila uz ponudu od 5.555 evra.

Čak i po toj povoljnoj ceni, trebalo je ozbiljno da se radi. "Nije imala prozore, tekuću vodu, struju", objašnjava ona tri godine kasnije. "To je bila kuća koja je prvobitno izgrađena 1600-ih", dodaje.

Ipak, Meredit se nije pokajala, jer bi je izgradnja kuće u SAD koštala mnogo više. "Da sam gradila ovu kuću u Čikagu, to bi bila kuća vredna 2 miliona dolara, a u Sambuci mogu da je podignem za 200.000 dolara".

Neko odmah "voli" da plati više

Iako imovina od 1 evra zvuči neverovatno primamljivo, ta opcija nije za svakoga. Neki ljudi preferiraju da u startu plate malo više - za kuće koje zahtevaju mnogo manje posla.

Tako su dve sestre odlučile da novac dobijen od nasledstva ulože u imovinu. "Nije bilo dovoljno da se položi depozit na imanje u Londonu", kažu Beki (40) i Laura (37).

Počele su da istražuju inostranstvo, guglajući "Gde je najbolje mesto za ulaganje u imovinu?", a onda se pojavila Sicilija.

Stupile su u kontakt s italijanskom agencijom za nekretnine sa sedištem u gradiću Ćanćana, gde ih je put na kraju i odveo. To mesto je zabeležilo umeren priliv stranih kupaca u poslednjih nekoliko godina, upravo zahvaljujući naporima da se bori protiv depopulacije.

Sestre su došle u Italiju krajem 2019. i provele vikend gledajući imanja. Nije trebalo dugo da pronađu ono koje im se dopalo: dvospratnu kuću u centru grada. Ubrzo nakon što su dali ponudu od 9.000 evra, kuća je bila njihova. Položile su depozit (polovinu cene) i odletele avionom nazad u Englesku, dok se agencija za nekretnine pobrinula za sve neophodne provere.

Sledeći put kada su posetile Italiju, u septembru 2020, njihova kuća bila je spremna. "Potpišite ove papire, prenesite novac i dom je vaš", rečeno im je.

(Telegraf Biznis)