Ruski lobiji bili jači kad se odlučivalo o gasu u Srbiji

Značajno je to što je Srbija dobila ugovor na tri godine

Ova kriza je pokazala da je odluka o praktično predaji srpske naftne i gasne privrede Rusiji 2008. godine bila pogrešna, pa sada imamo samo ruski gas i nijedan drugi, rekla je u intervjuu za BBC potpredsednica Vlade i ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović.

Razlog za ondašnju odluku, ona vidi u interesima ruskih lobija, koji su bili jači od svih drugih.

Pred formiranje nove Vlade Srbije, Mihajlovićeva je ocenila da će se na pitanju energetike "lomiti" budući razvoj Srbije.

Na pitanje oko uvođenja sankcija Rusiji, ona odgovara da „treba da učinimo sve što je u našoj moći da budemo članica Evropske unije".

"To podrazumeva svakako, u određenom vremenskom periodu koji je ispred nas i u dogovoru sa članicama EU, i određene mere", rekla je Mihajlovićeva i dodaje da je reč o "usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije."

Objašnjavajući detalje gasnog sporazuma Vučić - Putin, ministarka je pojasnila da će cena biti oko 400 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, kao i da će, bez obzira na promenu vrednosti nafte od koje zavisi i cena plavog energenta, cena „biti povoljna".

„Najvažnije u energetici jeste da gas dođe, to je bila najvažnija tema razgovora", rekla je ona.

Istakla je da je značajno da je Srbija dobila ugovor na tri godine. Smatra da deo koji treba da se dogovori jesu dodatne količine gasa koje su Srbiji neophodne tokom zime.

Mihajlovićeva je ocenila da je „velika šteta što nismo drugačije radili deset godina, pa da možemo da pričamo i o drugom dobavljaču gasa".

„Za stabilnost jedne države uopšte nije važno da li je to 100 odsto ruski, 100 odsto američki, ili neki drugi gas. Jako je važno da postoji još neki dobavljačc", rekla je ona.

Podsetila je da će u septembru 2023. godine biti gotov gasovod Niš-Dimitrovgrad, preko kojeg će Srbija iz Bugarske moći da se alternativno snabdeva gasom.

„Tog trenutka Srbija može umesto 100 odsto ruskog, da dobije minimum 30 do 40 odsto nekog drugog dobavljača gasa", rekla je Mihajlovićeva.

Navela je da je od 2008. godine bila politika da je mnogo važnije obezbediti gas i niko nije razmišljao o gasnoj stabilnosti Srbije. Kao visoka funkcionerka SNS, Mihajlovićeva je ocenila da u partiji ne postoje jedinstveno mišljenje o uvođenju sankcija Rusiji.

Dodaje da se, bez obzira na to, "zna šta je jedinstvena politika Vlade".

„Svaki put kada smo pričali o Ukrajini, predsednik Srbije je jasno rekao: ''Naša politika je ulazak u Evropsku uniju''", kazala je Mihajlovićeva i ističe da je to zvanična politika ove države.

„Ja sam pobornica toga da mi budemo jasni u tome šta Srbija radi i šta je srpski cilj. A cilj Srbije jeste mesto u Evropskoj uniji. To je dvosmerna ulica i treba da postoji želja sa obe strane", rekla je ona.

Na pitanje da li većinsko vlasništvo nad NIS-om treba da se promeni, Mihajlovićeva je odgovarila da to treba uraditi „samo ukoliko nas sankcije koje se pripremaju u Evropskoj uniji dovode u situaciju da imamo problem da nam nafta dolazi kroz Jadranski naftovod".

Na pitanje da li je Rusija imala imala politicke zahteve koji su pratili gasni dogovor, potpredsednica Vlade odgovara sa „ne bi volela da veruje da jeste", te "nadam se da nije".

Navodi da je sama činjenica da Srbija „još nije uvela sankcije" jeste „velika stvar koju Srbija radi u odnosu na Rusku Federaciju, pošto sve zemlje jesu uvele sankcije".

"Svaka vrsta nekih nekih dodatnih uslova ne bi baš značila takvo prijateljstvo od strane Rusije ka Srbiji", poručila je Mihajlovićeva.

(Telegraf Biznis)