Vlada Srbije usvojila Fiskalnu strategiju za narednu godinu: "Recesije neće biti"

Podseća se i na tri paketa pomoći države, koji su doprineli povećanju likvidnosti privrednih subjekata i olakšanju poslovanja

Vlada Srbije usvojila je Fiskalnu strategiju za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu, kojom se predviđa da će Srbija, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, ostvariti privredni rast od 3,5% u 2022, što znači da recesije neće biti, objavilo je Ministarstvo finansija.

U dokumentu se, između ostalog, navodi da se Srbija uspešno izborila sa zdravstvenom i ekonomskom krizom izazvanom pandemijom, te da je u dve godine pandemije ostvaren kumulativni rast BDP od 6,4 odsto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi.

Teme za vas

Podseća se i na tri paketa pomoći države, koji su doprineli povećanju likvidnosti privrednih subjekata i olakšanju poslovanja, dok je, kako se navodi, kroz davanja stanovništvu - podsticana domaća tražnja, čime se indirektno uticalo na ekonomsku aktivnost.

Kako je rečeno, rast ekonomske aktivnosti i paket ekonomske podrške rezultirali su stabilnim kretanjima na tržištu rada. Dodaje se i da su očuvana radna mesta i zarade, kako u privatnom tako i u javnom sektoru.

Stopa nezaposlenosti u 2021. godini bila je ispod predpandemijskog nivoa.

U Fiskalnoj strategiji dalje piše da je geopolitičkim tenzijama i izbijanjem krize u Ukrajini pojačana neizvesnost, što je za posledicu imalo rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima.

Geopolitička kriza je kratkoročne inflatorne pritiske učinila permanentnim, uz veliku verovatnoću njihovog dugoročnog prisustva u globalnoj ekonomiji. U uslovima prisutne neizvesnosti, revidirane su makroekonomske projekcije, ali se recesija ne očekuje.

Naime, iako je Srbija u prvom kvartalu ostvarila privredni rast od 4,4 odsto BDP, eskalacija sukoba i zaoštravanje međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa, koji su praćeni rekordnim cenama energenata, odraziće se na domaću ekonomsku aktivnost u narednom periodu.

U skladu sa tim, projekcija privrednog rasta za 2022. godinu je revidirana na 3,5 odsto, usled manjih od prethodno očekivanih stopa rasta u drugoj polovini godine, dok se u 2023. godini očekuje rast BDP-a od četiri odsto.

Kada je reč o javnom dugu, procena je da će javni dug opšte države na kraju ove godine iznositi 54,6 odsto BDP (prethodna projekcija 56,5 odsto BDP), a da će na kraju 2023. godine iznositi 53,1 odsto BDP (prethodna projekcija 55,3 odsto BDP).

(Telegraf Biznis/Tanjug)