Život u zajednici opet aktuelan: Rashodi učinili svoje, da li se vraćate roditeljskom domu? (ANKETA)

Život kod kuće sa rođacima postao je popularniji jer inflacija podiže cene za iznajmljivanje i sve ostalo.

Sve veći troškovi života, koji dolaze kao posledica korona krize i rusko-ukrajinskog sukoba, primoravaju brojne ljude da se presele kod svojih roditelja.

Za Srbiju, to i nije tako neobično, budući da se dobar broj onih koji rade, a imaju više od 20 ili 30 godina - još nije osamostalio ili poželeo da napusti roditeljsko gnezdo, ali za SAD - ovo jeste presedan. Tamo deca nakon srednje škole mahom idu na koledže/u kampuse, i odvajaju se od roditelja trajno.

Teme za vas

Doduše, ima i onih koji duže ostaju da žive s roditeljima ali s idejom da će se iseliti uskoro - ipak, kažu da je to sada nemoguće. I nisu samo mladi po sredi. Naime, roditeljskom domu se sada, u naletu rasta cena svega, od stanarine i struje do hrane i gasa, vraćaju i radnici u 40-im i 50-im godinama.

Udeo Amerikanaca koji žive u "višegeneracijskim domaćinstvima" se i više nego udvostručio između 1971. i 2021. godine, na 18% populacije, prema nedavnom istraživanju Pew Research-a. Među odraslom decom koja žive sa roditeljima, više od polovine kaže da im to znači finansijski, a 30% kaže da ne plaća ništa - ni stanarinu ni hipoteku.

U međuvremenu, nedavno istraživanje Credit Karma-e pokazalo je da 29% ljudi između 18. i 25. godine života živi sa roditeljima ili rođacima, i to vidi kao "dugoročno stambeno rešenje", piše Blumberg.

Ljudi imaju tendenciju da se vrate kod svojih roditelja kada ih pogodi neočekivani životni događaj, poput razvoda ili gubitka posla, kažu stručnjaci. Ali, neki se takođe odlučuju da se presele kako bi mogli da uštede za kupovinu kuće ili da priušte veći prostor kada se venčaju ili dobiju decu.

Sa rastućim troškovima stanovanja, ovaj prelazni period može trajati duže nego što se očekivalo. "Pandemija je pogodila finansije ranjivih ljudi svih uzrasta", kaže Šreja Nanda, ekonomista sa britanskog Instituta za istraživanje javnih politika.

- To, u kombinaciji sa nefunkcionalnim tržištem stanova i platama koje nisu pratile rastuće troškove života, objašnjava zašto mnogi ljudi ponovo moraju da žive sa svojim primarnim porodicama - objašnjava dalje.

Dok ljudi u svojim 20-im i ranim 30-im čine najveću demografsku grupu ljudi koja živi sa roditeljima — neki zato što nikada nisu otišli ​​— stariji ljudi se takođe vraćaju u gnezdo kako bi se izborili sa ekonomskim pritiscima, ali i pomogli roditeljima u starosti. To nije slučaj, naravno, samo u SAD.

U Velikoj Britaniji, 3,6 miliona ljudi starosti od 20 do 34 godine živelo je sa roditeljima prošle godine, odnosno 1,1 milion njih više nego pre 20 godina, prema Kancelariji za nacionalnu statistiku. U Portugalu, prosečna starost nekoga ko je napustio roditeljsko gnezdo porasla je sa 30 godina u 2020. na 34 godine.

Što se tiče Srbije, cene su takođe otišle u nebesa, ali čini se da to ne sprečava mnoge da se usele u novi stan, bilo da je reč o rentiranju ili kupovini. Podaci govore da je potražnja visoka, te da se kvalitetni stanovi za izdavanje brzo "razgrabe".

(Telegraf Biznis)