Sve što treba da znamo o curenju gasa na Severnom toku: Zašto Evropa sumnja na sabotažu?

Magnituda eksplozija izmerena je na 2,3 i 2,1 na Rihterovoj skali, rekle su švedske i danske vlasti, i verovatno je odgovarala eksplozivnom opterećenju od "nekoliko stotina kilograma"

Serija eksplozija na Severnom toku krajem septembra, koja je izazvala možda i najveće ispuštanje metana u istoriji, i dalje je u centru međunarodnih intriga, a mnogi i dalje sumnjaju da je reč o namernom napadu, prenosi Cnbc.

Mnogi u Evropi sumnjaju da je incident rezultat napada, posebno zato što se dogodio tokom oštrog energetskog sukoba između Evropske unije i Rusije.

Teme za vas

Kremlj je u više navrata odbacio tvrdnje da je uništio gasovode, nazivajući takve navode "glupim" i "apsurdnim" i tvrdeći da su SAD te koje su imale najviše koristi od curenja gasa.

S druge strane, Bela kuća je negirala bilo kakvu umešanost u sumnjivi napad.

Naleti detonacija na dva podvodna cevovoda, koji povezuju Rusiju i Nemačku, doveli su do izbacivanja gasa na površinu Baltičkog mora.

Šta se dogodilo?

Eksplozije su izazvale curenje gasa na četiri lokacije - dva u isključivoj ekonomskoj zoni Danske i dva u isključivoj ekonomskoj zoni Švedske.

Magnituda tih eksplozija izmerena je na 2,3 i 2,1 na Rihterovoj skali, rekle su švedske i danske vlasti, i verovatno je odgovarala eksplozivnom opterećenju od "nekoliko stotina kilograma".

Ni jedan od gasovoda Severni tok nije transportovao gas u vreme eksplozija, iako su oba sadržala metan pod pritiskom.

Zanimljivo, eksplozija se mogla videti iz svemira.

Klimatski naučnici su opisali šokantne slike metana koji izbija na površinu kao "nepromišljeno oslobađanje" emisija gasova staklene bašte i "ekološki zločin“.

U to vreme, danske oružane snage su saopštile da video snimci pokazuju da je najveće curenje gasa stvorilo površinski poremećaj prečnika otprilike 1 kilometar, dok je najmanje curenje izazvalo krug od približno 200 metara.

Gasovodi Severni tok postali su žarište tenzija između Rusije i Evrope poslednjih meseci, a Moskva je optužena da koristi oružje za isporuku gasa u pokušaju da postigne ublažavanje sankcija zbog krize u Ukrajini.

Gde treba tražiti krivicu?

Švedska nacionalna služba bezbednosti saopštila je prošli četvrtak da su detonacije izazvale "veliku štetu" na gasovodima i "pojačale sumnje u grubu sabotažu".

- Nastavak preliminarne istrage mora pokazati da li se nekome može izreći sumnja i kasnije krivično goniti - saopštila je švedska služba bezbednosti.

Švedska je danas navodno odbacila planove za zajedničku istragu s Danskom i Nemačkom, objavio je nedeljnik Špigl, pozivajući se na nemačke bezbednosne izvore.

Evropska unija je upozorila da će svaki namerni napad na evropsku energetsku infrastrukturu biti dočekan "najjačim mogućim odgovorom", nazvavši ono za šta sumnja da je namerni napad "potpuno neprihvatljivim".

Većina zapadnih vlada prestala je da upire prstom direktno u Rusiju, dok je Kremlj nastojao da krivicu prebaci na Zapad.

Američki predsednik Džo Bajden opisao je eksplozije na gasovodima Severni tok kao "namerni čin sabotaže" krajem prošlog meseca, rekavši da Vašington radi sa svojim saveznicima da razjasni šta se tačno dogodilo.

Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju, rekao je na konferenciji u Parizu prošlog meseca da je "veoma očigledno" ko je odgovoran za curenje gasa, preneo je Rojters. On, međutim, nije rekao ko je to.

Rusija je negirala da je odgovorna za curenje gasa. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je na brifingu u prošli četvrtak da su takve tvrdnje "apsurdne", prenosi novinska agencija Tass.

Zaharova je istakla "ogromnu investiciju" koju je Kremlj uložio u infrastrukturni projekat i napala Zapad jer je blokirao Moskvu da učestvuje u istragama.

Kakav će uticaj curenje gasa imati na životnu sredinu?

Neobjašnjivo curenje gasa iz Severnog toka postavlja ozbiljna pitanja o uticaju incidenta na životnu sredinu.

Klimatski naučnici su nakon događaja priznali da je bilo teško precizno kvantifikovati tačnu veličinu emisija i rekli su da su curenja "mali mehur u okeanu" u poređenju sa ogromnim količinama metana koje se svakodnevno emituju širom sveta.

Metan je 84 puta jači od ugljenika i ne traje toliko dugo u atmosferi pre nego što se razbije. To ga čini kritičnom metom za brzu borbu protiv klimatskih promena uz istovremeno minimiziranje drugih emisija gasova staklene bašte.

Procenjeno je da su dva gasovoda Severni tok sadržala dovoljno gasa da ispusti 300.000 tona metana – više nego dvostruko više od količine oslobođene prilikom curenja Aliso kanjona u Kaliforniji 2015, najvećeg poznatog ispuštanja metana u istoriji Amerike.

Iako to znači da bi to moglo biti jedno od najvećih pojedinačnih ispuštanja metana, incident bledi u poređenju sa otprilike 70 miliona tona metana koje emituje industrija nafte i gasa svake godine.

Evropska svemirska agencija procenila je da je curenje emisija iz gasovoda Severni tok bilo otprilike ekvivalentno jednom i po danu globalne emisije metana.

Bez obzira na to, aktivisti za zaštitu životne sredine su tvrdili da incident služi kao još jedan podsetnik na rizike povezane sa infrastrukturom fosilnih goriva.

(Telegraf Biznis)