Produženo važenje ograničenja o oporezivanju za paušalne preduzetnike

To rešenje olakšaće poslovanje velikom delu od ukupno 120.000 paušalaca u Srbiji

Vlada Srbije i Ministarstvo finansija usvojili su inicijativu NALED-a i Digitalne zajednice da se u narednih godinu dana produži važenje člana 6 Uredbe o paušalnom oporezivanju i ograničenje prema kojem preduzetnicima paušalcima poreska obaveza nije mogla da bude uvećana za više od 10 odsto godišnje.

To rešenje olakšaće poslovanje velikom delu od ukupno 120.000 paušalaca u Srbiji, saopšteno je iz NALED-a. Kako navode, inicijativu su podneli zbog bojazni da bi usled promene načina obračuna poreza, mnogim preduzetnicima obaveza bila značajno uvećana što bi, u uslovima globalne krize, moglo da utiče na zatvaranje njihovih biznisa ili beg u sivu zonu i rast sive ekonomije u Srbiji.

Teme za vas

Menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Irena Đorđević navodeći da su preduzetnici značajan deo privrede, ukazala je na to da oni predstavljaju 48,8 odsto ukupnog broja poreskih obveznika i takođe su važan faktor u pogledu zapošljavanja jer ih zajedno sa njihovim zaposlenima ima gotovo 400.000.

"To predstavlja petinu zaposlenih u privredi", naglasila je Đorđević i dodala da je potrebno obezbediti im predvidljivo i podsticajno poslovno okruženje kako bismo nastavili pozitivan trend rasta broja preduzetnika. U 2020. godini, kako se navodi u saopštenju, osnovano je gotovo 30.000 novih preduzetničkih radnji, prošle godine 34.378, a već u prvoj polovini 2022. još 20.247. Đorđević kaže da bi sledeća velika reforma koja bi u 2023. mogla da pomogne preduzetnicima paušalcima i preduzetnicima "knjigašima" koji sebi ne isplaćuju zaradu trebalo da bude unapređenje procedure uplate poreza i doprinosa. Inicijativa NALED-a je da ove dve grupe preduzetnika svoje obaveze uplaćuju na jedan umesto na četiri uplatna računa.

U saopštenju navode da je analiza koju je NALED sproveo u okviru programa StarTech za podršku inovacijama i digitalnoj transformaciji ekonomije Srbije pokazala da bi ta reforma bila veoma važna jer se na ispravljanje grešaka pri uplatama poreza i doprinosa i preknjižavanje država i preduzetnici gube više od 260 miliona dinara.

Procene pokazuju da svaki zahtev za preknjižavanje u proseku znači trošak od 5.280 dinara i iziskuje nemali angažman službenika Poreske uprave koji moraju da uporede uplate i dugovanja, donesu rešenje i obave knjiženje.

Da je broj grešaka povezan sa brojem uplatnih računa može da se vidi po tome što je broj preknjižavanja kod paušalaca i "knjigaša" koji ne isplaćuju sebi zaradu, a imaju četiri uplatna računa 2,5 na 10 preduzetnika dok je kod preduzetnika koji isplaćuju ličnu zaradu i imaju samo dva uplatna računa, broj podnetih zahteva 0,1 na 10 preduzetnika.

Đorđević kaže da je procena analize da preduzetnici godišnje obave više od 10 miliona uplata od čega oko 90 odsto obave upravo preduzetnici koji imaju četiri uplatna računa. Prema podacima za 2021. godinu, Poreskoj upravi je podneto 50.000 zahteva za preknjižavanje što je u odnosu na 10,7 miliona uplata manje od 5 odsto, ali kada to posmatramo u odnosu na broj preduzetnika, vidimo da na 10 preduzetnika imamo dva zahteva za preknjižavanje. Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je trenutno registrovano 308.000 preduzetnika.

Najbrojniji su preduzetnici paušalci, kojih je više od 120.000, a slede ih preduzetnici sa isplatom lične zarade kojih je upola manje.

(Telegraf Biznis)