Plate u Evropi padaju: Da li je sada pravi trenutak da planirate inostranstvo?
Pandemija je izazvala velike poremećaje na tržištu rada zbog strogih mera suzbijanja kovida-19 i potražnje za radnom snagom
Realne plate u evrozoni znatno su niže nego u pretpandemijskom periodu, što bi neke radnike sa Balkana, možda, moglo da odvrati od ideje da planiraju odlazak u inostranstvo.
Kako dalje navodi Evropska centralna banka (ECB), zarade u bloku će se verovatno još više smanjiti u idućim mesecima zbog brzog rasta cena.
Teme za vas
Sećate se šefa Mekdonaldsa koji je dobio otkaz zbog veze sa koleginicom? Saga se nastavlja, kazna i za firmu
Najavljen rast cena od 6 odsto u evrozoni: Tržišta gasa ostaju najveća pretnja po ekonomiju
Pandemija je, naime, izazvala velike poremećaje na tržištu rada zbog strogih mera suzbijanja kovida-19 i potražnje za radnom snagom, i to naročito u sektorima gde radnici imaju bliski kontakt s kupcima.
Ali, takođe se primećuje da je onda nastupio nagli oporavak privrede, te da je došlo i do povećanja zarada - usled nestašica radne snage. To je, pre svega, bio slučaj u sektoru snabdevanja, transporta i ugostiteljstva.
ECB istovremeno naglašava da su još 2020. realne i nominalne plate rasle gotovo identičnim tempom, što se naglo promenilo u prvom kvartalu 2021, jer su cene počele ubrzano da rastu.
S druge strane, ovih dana se naširoko piše o tome da će godišnje oko 50.000 ljudi iz regiona moći da nađe posao u Nemačkoj. Nemačke vlasti nameravaju da udvostruče kvotu za useljavanje radnika iz regije Zapadnog Balkana.
Da li je sada pravi trenutak za to?
"U početnoj fazi pandemije inflacija je bila vrlo niska, odražavajući slabe cenovne pritiske, značajan negativan uticaj cena energije i ostale faktore, poput privremenog smanjenja indirektnih poreza radi podsticanja privrede", navodi ECB.
U 2021. inflacija je ubrzala zbog poskupljenja energije i problema u nabavci dobara i usluga u okruženju otvaranja privrede, nakon ukidanja pandemijskih ograničenja.
Rezultat toga?
Sve dublji jaz između realnih i nominalnih plata.
Nominalne plate su, naime, porasle slabije od potrošačkih cena, pa se kupovna moć građana smanjila. U drugom kvartalu prošle godine bila je oko 3,6 posto niža nego u četvrtom tromesečju 2019.
"Realne plate su sada znatno niže nego pre pandemije i verovatno će se dodatno smanjiti u idućim mesecima", zaključuje ECB u članku i dodaje: "To bi moglo da podstakne sindikate da u narednim rundama pregovora zahtevaju veća povećanja zarada, posebno u sektorima s nižim platama".
Procenjuje se da će nominalne plate vrlo snažno rasti i u idućim kvartalima, u poređenju sa nivoima iz prošlosti.
(Telegraf Biznis)