Bili bismo 11. zemlja u svetu koja ima ovaj uređaj za dijabetes: Međutim, i dalje kupujemo stariju tehnologiju

Dok se ne izmene uslovi tehničke specifikacije javne nabavke, većini pacijenata ostaju nedostižni uređaji novije generacije koji značajno mogu da olakšaju život ljudima sa dijabetesom

U našoj zemlji više od 750.000 osoba boluje od dijabetesa, a posebno zabrinjava podatak o velikom porastu novoregistrovane dece i to u mlađem uzrastu, te je unapređenje njihovog položaja jedan od prioriteta i države i društva.

Međutim, iako je poznato da se oni suočavaju i sa mnogim propratnim bolestima i komplikacijama koje značajno utiču na rani invaliditet i preranu smrt, i da je neophodno njihovo lečenje učiniti što dostupnijim, savremenijim metodama, nekada se čini da za njihove potrebe nema dovoljno sluha.

Naime, kako saznajemo, iako na našem tržištu postoje inovativni uređaji koji bi mogli da im pomognu da se lakše bore sa ovom opakom pošasti, već godinama se o trošku države prodaje samo jedan, za koji pacijenti tvrde da više ne odgovaraju modernom medicinskom uređaju.

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), kako se vidi na portalu Javnih nabavki raspisao je tender za kupovinu insulinskih pumpi i senzora za kontinuirano praćenje nivoa šećera vrednu 4,7 miliona evra.

Koliko se prema uslovima tendera može zaključiti, nabavka je raspisana za 500 novih pacijenta koji bi dobili senzore i 298 pacijenata koji su kandidati za insulinske pume.

Pogađate, sve to ispunjava ponuđač koji je i godinama ranije u tom poslu.

Činjenica je međutim, da kako pokazuju iskustva pacijenata, insulinske pumpe koje se nude preko obaveznog zdravstvenog osiguranja podrazumevaju pumpe koje koriste katetere koje nisu u potpunosti automatizovane, što posebnu teškoću predstavlja kod najmlađih pacijenta koji su na taj način ograničeni na stalno prisustvo roditelja tj. staraoca.

Deca sa dijabetesom imaju veliki problem pri upisu u vrtiće i škole jer zahtevaju posebnu pozornost ali i edukaciju vaspitačica i učitelja. Od dijabetesa u Srbiji inače oboleva jedno dete na 2.500 do 3.000 dece.

Senzori novije generacije lakši za upotrebu

Pumpe novije generacije koje su u potpunosti automatizovane pružaju niz benefita korisnicima u smislu potpune nezavisnosti korisnika:

- manjih su dimenzija,

- lakše pacijentima za korišćenje,

- senzori se ne menjaju često (a to nekada bude glavni trošak)

Ipak, u dokumentaciji za budućeg za ponuđača, navedene u detaljne specifikacije koje ima kompanija koja, može se reći, godinama drži monopol nad ovim poslom.

Čitač za njihovu aplikaciju je oko 70.000 dinara, što je, ocenjuju neki, nepotreban trošak. Naravno, tu je i stavka da se "svakom endokrinologu koji radi u zdravstvenoj ustanovi tercijarnog nivoa,  dostavi analizator za određivanje glikoziliranog hemoglobina". A te uslove po ovako napisanoj specifikaciji opet samo ta jedna kompanija ispunjava.

Ipak, prema onome što smo saznali od poznavalaca ovog tržišta, noviji uređaji imaju više opcija koje korisnik može da upotrebi. Osim manjih dimenzija, i unapređenih karakteristika, na kraju, to bi troškovno iznosilo jeftinije.

Dodatno, na našem tržištu postoje takvi uređaji koji "zatvaraju" ceo sistem, odnosno, omogućavaju pacijentaima da lakše prate svoje stanje i reaguju, i omogućavaju i dodavanje insulina, što je tzv.veštački pankreas.

Inače, Srbija bi bila 11 zemlja u svetu koja bi imala ovakav uređaj da se on omogući pacijentima u široj upotrebi.

Zastareli zahtevi za ponuđače senzora

Trenutno međutim, tender podrazumeva specifikaciju iz 2013. godine, odnosno, tehnoloogija rada sa kateterom ima svoje izazove i otežavajuće okolnosti za pacijente, a ona, po oceni stručnjaka ipak nije prilagođena novim uređajima, pa nove kompanije i ponuđaći i ne mogu da ih ponude pacijentima.

Senzori su počeli da se izdaju o trošku RFZO pre dve godine.

Korišćenje senzora olakšava kontrolisanje nivoa šećera u krvi, što zatim dovodi i do smanjenja šansi od komplikacija jer je dobra kontrola šećera ključ dobre regulacija i način da se ublaže, udalje ili izbegnu najteže komplikacije bolesti.

Ukoliko bi samo nabavljali ove uređaje, pacijente bi to koštalo pravo bogatstvo.  Troškovi nabavke ovakvih uređaja su veliko opterećenje za kućni budžet i predstavljaju nedostižan “san” za mnoge ljude sa dijabetesom u Srbiji.

Na kraju, uslov da se medicinsko sredstvo nađe na tržištu i u upotrebi u Republici Srbiji je da poseduje Rešenje o registraciji medicinskog sredstva u Registar medicinskih sredstava.

Nažalost, sve do izmene uslova tehničke specifikacije javne nabavke, većini pacijenata ostaju nedostižni uređaji novije generacije koji značajno mogu olakšati život ovih pacijenata.

(Telegraf Biznis/V.B.)