Fud autlet u komšiluku radi bolje nego ikad: "Ljudi se više ne boje da kupe hranu kojoj ističe rok"

Utisak je da kupci paze na svaki cent

U Zagrebu je 2016. godine otvoren prvi hrvatski Food Outlet Žabac koji i danas okuplja veliki broj kupaca.

Logika ove start up kompanije koju su pokrenuli Maja i Mario Žamboki dala se gotovo izreći stihom koji kaže – štok, lom, rok.

Teme za vas

Jer trgovina je to u kojoj se prodaje i štok – višak robe proizveden u fabrikama, i lom – oni proizvodi koji su oštećeni u proizvodnji ili kojima nije dobra ambalaža, i rok-roba – proizvodi uoči isteka roka trajanja, piše Novi list.

Motiv im je, između ostalog, bio da pokušaju da spreče i smanje svakodnevno bacanje hrane, ali je kupcima više značila bila činjenica da u Žapcu i oni slabijeg imovnog stanja mogu sebi da priušte proizvode dobrih brendova upola cene.

U Žapcu se kupovlo jeftinije i kad inflacija u Hrvatskoj nije bila ovolika, i pre konverzije koja je cenama učinila što je učinila.

Kako li je sad? Ima li kupaca više ili manje, i može li se shvatiti kolika je kupovna moć Hrvata i koliko mudro pazare?

Među kupcima ima i dobrostojećih i manje imućnih, mladih ali i penzionera.

Da se isplati kupovina i posle uvođenja evra, potvđuje Lidija i dodaje da je došla da proveri ima li razlike između Žapca i "normalnih" dućana.

"Isplati se"

"I isplati se. Slatkiši su jeftiniji, omekšivač je 15 kuna, a inače je skuplji, pa zapakovne salame, majonez u tubi je ovde 9, a u dućanu je 16 kuna…", nabraja gospođa Lidija, još u kunama.

Nije joj problem to s rokom trajanja, kaže evo "zimska" ima rok do marta, a da važi i dve nedelje, opet je jeftinije. Uglavnom, utisak je nakon prve kupovine, da se može uštedeti. Znatiželja joj se, kaže, isplatila, jer neka na svakom artiklu uštedi 50 centi, pa ih recimo kupi deset, nakupi se toga. Pitamo je kako se nosi s konverzijom, je li joj život skuplji.

"Sve je skuplje, to je činjenica. Navodno je i Žabac pre bio jeftiniji", kaće Lidija za Novi list.

Direktorka prodaje Vlatka Vlašić kaže da dosta robe uvoze i da Žabac ima mnogo robe koja se na hrvatskom tržištu ne može pronaći nigde osim tu.

"I to su naši kupci prepoznali", ističe Vlašić. Slaže se ona s konstatacijom da su cene ono što ljude privlači, ali ukazuje i na to da osim roka, štoka i loma, ima Žabac i regularnu robu s dugim rokom trajanja kako bi bi upotpunio asortiman.

"Naši stariji kupci molili su da čim više toga mogu kupiti kod nas, da ne moraju dalje da idu po ono što im nedostaje. Imamo, dakle, i taj regularni asortiman koji nije toliko jeftiniji nego u ostalim trgovinama, ali je uvek barem kunu-dve jeftiniji", priča Vlašić.

Što se tiče cena, kaže da su one porasle s inflacijom, dok cene u evru nisu zaokružili, već su samo cene koje su bile u kunama preračunali u evro. Cene su, kaže, rasle jer su skoro svi proizvođači od kojih direktno nabavljaju robu digli svoje cene.

"Mislim da uzrok tome ne može biti prelazak na evro. Zašto su nabavne cene toliko skočile kod apsolutno svih dobavljača, iako oni govore da nisu, nije mi jasno. Mislim da nije bilo potrebe da se toliko dižu cene", kaže Vlašić.

Cena pre svega

S druge pak strane, biće da je i inflacija pojačala interes kupaca za Žabac. Reći će Vlašić da su kupci postali otvoreniji, da se ne boje kao pre kupovati robu pred istekom roka.

"Morate neke stvari sebi prilagoditi u glavi ako želite štedeti i napraviti neku razliku u svom novčaniku", ističe Vlašić. Ljudi, kaže, gledaju svaku kunu, zovu iz cele Hrvatske i pitaju kad će trgovine Žabac biti otvorene i kod njih.

Na pitanje da li su u Hrvatskoj onda osiromašili, ona kaže da jesu jer su plate ostale iste.

"Manja je kupovna moć", kaže Vlašić. Zato bi, smatra ona, sve moglo biti i bolje da se domaći proizvođači ne boje Žapcu dati robu pa se, usled slepe želje da zaštite brend i ime, ogromna količina robe i dalje baca, spaljuje, propada. Što se pak ušteda tiče, onako generalno, Vlašić savetuje da treba pametno kupovati.

"Ne treba srljati, ne treba kupovati ogromne količine i praviti ne znam kakve zalihe kod kuće, već pametno kupovati, za tri dana, tačno rasporediti šta ćete kupiti i tad će se videti ušteda u novčaniku", savetuje.

Još jedna mušterija po imenu Snežana koja stoji pred frižiderom, kaže da na kraju prevagne cena: "Gledam šta je jeftinije".

A na pitanje da li se pazi na cene zbog standarda ili je reč o mudroj kupovini, ona odgovara "Pa moramo biti mudri jer smo osiromašili"

(Telegraf Biznis)