Da li bismo mogli bolje da koristimo Solunsku luku za srpsku privredu?

Korišćenjem Solunske luke, koja je od Beograda udaljena 630 km, koliko i luka Kopar, ali sa transportom dužim od pet do sedam dana, smanjili bi se troškovi i vreme isporuke robe

Uprava Solunske luke će se, na predlog Privredne komore Srbije (PKS) i Generalnog konzulata u Solunu, založiti da privrednici Srbije dobiju veće pogodnosti u korišćenju ove velike luke, rečeno je na sastanku predstavnika PKS sa Upravom luke i njenim predsednikom Tanosom Liagkosom i konzulom Srbije u Solunu Jasminom Milačić, saopštila je PKS.

Na sastanku u Solunu se razgovaralo o pogodnostima korišćenja Solunske luke od strane privrednika iz Srbije, kao i o redovnom kontejnerskom železničkom saobraćaju od Soluna do Niša.

Iz PKS navode da je sa srpske strane predloženo i otvaranje predstavništva koje bi omogućilo našim privrednicima bolju koordinaciju u radu sa lukom, a predsednik Solunske luke Tanos Liagkos je obećao da će se kod grčkog Ministarstva saobraćaja založiti za ukidanja ili bar povećanje transportnih dozvola našim špediterima i prevoznicima.

Direktor Regionalne privredne komore u Leskovcu Goran Jović, pozvao je predstavnike Solunske luke da u PKS prezentuju koje bi pogodnosti imali srpski privrednici u korišćenje luke u Solunu.

Ovu luku je, ističu iz Privredne komore, bivša Jugoslavija mnogo više koristila i imala svoj zakupljeni prostor u njoj.

Za razliku od Pirejske luke u Atini, iz koje prema Srbiji godišnje dođe između 1.300 i 1.400 kompozicija sa kontejnerima, taj broj iz Solunske luke je mnogo manji.

Korišćenjem Solunske luke, koja je od Beograda udaljena 630 km, koliko i luka Kopar, ali sa transportom dužim od pet do sedam dana, smanjili bi se troškovi i vreme isporuke robe, navode iz PKS i dodaju da bi uz sporazum između Severne Makedonije i Srbije kroz Otvoreni Balkan, transport kontejnerske i druge robe bio mnogo povoljniji i brži.

(Telegraf Biznis)