EKSKLUZIVNO: Fransoa Berizo otkriva kakav je položaj stranih investitora i kada će kraj radova na Aerodromu

Proširenje, rekonstrukcija i modernizacija Aerodroma Nikola Tesla je projekat od javnog značaja, koji će u potpunosti promeniti izgled aerodroma i njegov status u regionu, kaže sagovornik Telegraf Biznisa

Gradimo aerodrom budućnosti, koji će moći efikasno da se nosi sa postepenim povećanjem obima saobraćaja, uvođenjem novih linija, dolaskom novih avio-kompanija. Beogradski aerodrom će do kraja koncesionog perioda dostići ukupan kapacitet od 15 miliona putnika godišnje. Bićemo spremni za to, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf Biznis Fransoa Berizo, član UO FIC (Savet stranih investitora) i CEO kompanije BELGRADE Airport.

Berizo nam govori o položaju stranih investitora ali i šta, prema njihovim preporukama još ostaje da bi se potencijal dodatno iskoristio.

Sa njim smo razgovarali o detaljnim rokovima za završetak srpske vazdušne luke.

• FIC (Savet stranih investitora) je prošle godine obeležio dve decenije rada u Srbiji, kako ocenu Srbija može dobiti kao mesto za ulaganje, sa ove distance?

- Ukoliko analiziramo dešavanja poslednjih dvadeset godina i to ne samo na srpskom, već i na globalnom planu, možemo slobodno reći da su Srbija, a sa njom i FIC prevalili dug put pun izazova i promena, koji nikada nije bio jednostavan. Na tom putu mnoge reformske, ponekad i nepopularne, odluke su donete što je rezultiralo u značajnom povećanju stranih direktnih investicija posebno kada govorimo o poslednjoj deceniji.

Još više ohrabruje to što je Vlada Republike Srbije pokazala otvorenost i spremnost da nastavi sa reformama, a što će bez sumnje dodatno motivisati investitore iz različitih sektora da investiraju u Srbiju. Sa druge strane, FIC je uvek pažljivo pratio potrebe poslovne zajednice, kako bi što efikasnije odgovorio na izazove sa kojima se, pre svega naše članice suočavaju, dajući na taj način doprinos unapređenju ukupnog poslovnog i investicionog ambijenta u Srbiji.

Broj preporuka stranih investitora publikovanih u Beloj knjizi FIC-a, raste iz godine u godinu što ukazuje da ekonomski razvoj i praćenje trendova permanentno „otvara“ nove teme važne za poslovnu zajednicu, ali i građane Srbije.

Nadalje, unapređenje poslovne klime treba razumeti kao kontinuiran proces i zato je važno da Srbija nastavi da sprovodi reforme posebno kada je reč o finansijskoj konsolidaciji, privatizaciji i korporatizaciji javnih preduzeća, kao i da sprovede strukturnu reformu javne uprave što će imati pozitivan uticaj na ukupne makroekonomske pokazatelje.

Srbiji je potreban i efikasan javni sektor i reforma penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema.

• Aktuelna Bela knjiga sadrži gotovo 400 preporuka iz 10 oblasti, šta je prema vašem mišljenju najvažnije za našu zemlju, ali i investitore, kada govorimo o poštovanju preporuka u narednom periodu?

- Okolnosti u kojima je nastala Bela knjiga 2022, moglo bi se, u najmanju ruku, reći da su specifične. Pandemija COVID 19, iako potisnuta u drugi plan, još uvek je prisutna, rat u Ukrajni, energetska kriza, ali i izborna godina u Srbiji, uticali su na uslove poslovanja, ali i sprovođenje preporuka Bele knjige iz 2021. godine.

Prevashodno, kao rezultat takvih okolnosti, u 25% slučajeva konstatovan je napredak. Prilično očekivano, najviše se odmaklo u oblasti digitalizacije, za koju su se naše članice zalagale mnogo ranije pre pandemije, a koja je, doprinela ubrazavanju i transparentnosti brojnih procesa i pokazala da i u Srbiji savremene tehnologije mogu biti primenjene u relativno kratkim rokovima, na uspešan način.

Doprinos naših članica veoma je značajan u inicijativama koje su već sprovedene ili se očekuje njihova primena u skoroj budućnosti. Pored toga, nedvosmisleno je naglašen značaj ubrzavanja EU integracija Srbije i dalja harmonizacija njenih propisa sa tekovinama i propisima EU za budući privredni rast Srbije, posebno ako se zna koliko je srpska privreda duboko integrisana u EU privredu.

Takođe, mi u FIC-u smatramo da u daljem doslovnom sprovođenju reformi Srbija treba hrabro da otvara pitanja poput unapređenja radno-pravnih propisa, zakona o deviznom poslovanju i dr. ukoliko želi da ostvari dugoročno povoljnu konkurentsku poziciju na tržištu i dodatno unapredi svoju poziciju atraktivne poslovne i investicione destinacije.

• Da li mislite da je glas privrednika dovoljno zastupljen u kreiranju poslovnog okruženja, odnosno, koliko je važano postojanje dijaloga sa donosiocima odluka?

- Danas, dvadeset godina kasnije, možemo reći da se situacija dosta poboljšala u odnosu na period kada je 14 vodećih stranih investitora u Srbiji uz podršku OECD-a, donelo odluku o formiranju Saveta stranih investitora.

Međutim, promenile su se i okolnosti.

Četvrta industrijska revolucija i novi poslovni modeli iziskuju veoma blisku saradnju javnog i privatnog sektora ukoliko neka ekonomija želi da kontinuirano ostvaruje ekonomski rast i ukoliko želi da bude konkurentna.

Od esencijalne važnosti je blagovremeno uključivanje privatnog sektora, pre svega kada je reč o konsulatacijama prilikom formulisanja i usvajanja novih propisa ili o propisima koji se menjaju, odnosno kada je reč o javnim rasprava.

Održavanje redovnog dijaloga sa poslovnom zajednicom, uz doslednu primenu propisa u praksi, ali i borba protiv sive ekonomije u svim segmentima privrede, nemaju alternativu za članice FIC-a.

Kroz podršku i aktivan angažman članstva, Savet nastavlja da bude zaštitnik interesa poslovne zajednice i istovremeno pouzdan partner Vladi Srbije i drugim relevantnim činiocima u procesu unapređenja poslovnog i investicionog okruženja za šta je postojanje intenzivnog dijaloga partnera neophodan predulov.

• S druge strane, naši domaći privrednici ponekad ističu da se osećaju inferiornijim u odnosu na strane kompanije kada je reč o uslovima za investiranje, da li vi imate taj utisak?

- Ova tema je relativno dugo prisutna u srpskoj javnosti. Savet stranih investitora, iako okuplja strane kompanije, zalaže se pre svega za predvidivo i održivo poslovno i investiciono okruženje, ne praveći razliku između kompanija, već suprotno, zagovarajući transparentnost i konkurentnost u punom smislu reči.

Takođe, ne treba zaboraviti da Zakon o ulaganjima Republike Srbije apsolutno ne pravi nikakvu razliku između stranih i domaćih investitora, odnosno, da strani investitori ne uživaju nikakve posebne pogodnosti u odnosu na domaće.

Upravo domaće kompanije, posebno iz segmenta MSP, su važni dobavljači velikih međunarodnih kompanija koje posluju u Srbiji, a koje se na taj način integrišu u globalne lance snabdevanja. Bez njih međunarodne kompanije ne mogu praviti realne razvojne planove, te je od suštinskog značaja da domaće kompanije, budu uspešne i konkurentne.

U tom smislu, potpuno je jasno da mi kao organizacija podržavamo nastojanja države da kroz različite programe unapredi MSP sektor, kako bi se obezbedio kvalitetan poslovni ambijent za sve tržišne aktere.

• Lično, šta vam je teže (ili lakše), da budete na čelu kompanije, od koje se očekuje u najmanju ruku da bude lider u regionu, ili da odgovarate na izazove sa kojima se suočavaju strani investitori kada dođu u Srbiju?

- Oba zadatka su podjednako važna i izazovna. Naša matična kompanija VINCI Airports, vodeći svetski operater aerodroma, ima ambiciozan cilj da beogradski aerodrom transformiše u novo čvorište u Jugoistočnoj Evropu i aerodrom koji postavlja standarde u regionu u pogledu efikasnosti, udobnosti, korisničkog iskustva i održivog poslovanja.

Ako govorim u ime stranog investitora, koncesija Aerodroma Nikola Tesla predstavlja projekat u kojem je Vlada prepoznala pravi trenutak i verujem da će rezultati podstaći neke buduće uspešne koncesije.

Ovaj projekat je potvrda da privatni i javni sektor mogu odlično da funkcionišu, jer se u međusobnoj saradnji oslanjaju na strani kapital i međunarodno iskustvo s jedne strane, i na domaću stručnost i tradiciju dužu od 60 godina.

Proširenje, rekonstrukcija i modernizacija Aerodroma Nikola Tesla je projekat od javnog značaja, koji će u potpunosti promeniti izgled aerodroma i njegov status u regionu.

• Kompanija na čijem ste čelu je u fokusu javnosti i zbog investicija koje su u toku, kada se očekuje završetak radova?

- Radovi na beogradskom aerodromu počeli su u januaru 2020. godine i teku po planu. Trenutno se radovi obavljaju na nekoliko lokacija.

Putnicima najuočljiviji su radovi na rekonstrukciji i proširenju terminala, kao i radovi na rekonstrukciji pristupnih puteva i parkinga, koji će biti operativni sredinom 2023. godine.

Uskoro ćemo pustiti u rad drugu, novu poletno-sletnu stazu i započeti rekonstrukciju sadašnje - prvi put posle 60 godina.

Istakao bih snažan fokus na ekološki održivo poslovanje, u skladu sa globalnom politikom kompanije VINCI Airports, koja teži da dostigne nulti nivo emisije u svojoj mreži aerodroma.

U julu 2022. godine pustili smo u rad solarnu elektranu koja obezbeđuje aerodrom strujom dobijenom iz obnovljivih izvora, sa ukupnom godišnjom proizvodnjom od približno 1.130.000 kVh zelene električne energije.

Otvorili smo najsavremeniju toplanu, čime smo smanjili uticaj na životnu sredinu, a postigli veću efikasnost u proizvodnji i distribuciji toplotne energije.

Izgradili smo dva postrojenja za preradu čvrstog otpada i jedno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, čiji se početak rada očekuje tokom godine.

Razvoj društveno odgovornog poslovanja i evolucija u održivo poslovanje doveli su do toga da kompanije 21. veka inkorporiraju i postavljaju dugoročne ciljeve održivosti koji će se odraziti na buduće poslovanje i uticati na kreirano društvo kroz sve njegove segmente, a mi, kao kompanija, krećemo se u tom pravcu.

Naša namera je da budemo jedan od najzelenijih aerodroma u regionu.

Završetak svih ključnih radova planiran je do kraja ove godine, a cilj celokupnog projekta modernizacije, rekonstrukcije i proširenja Aerodroma Nikola Tesla je značajno unapređenje kapaciteta, efikasnosti, komfora i korisničkog iskustva na aerodromu.

• Konkretno, kada je reč o Aerodromu Beograd, predviđa se da će biti jedan od najboljih u ovom delu Evrope, koji su još preduslovi?

- Pored samih infrastrukturnih radova, naši napori usmereni su na dalje unapređenje korisničkog iskustva, uvođenje novih usluga, otvaranje novih komercijalnih sadržaja za putnike i posetioce, unapređenje ekoloških inicijativa.

Gradimo aerodrom budućnosti, koji će moći efikasno da se nosi sa postepenim povećanjem obima saobraćaja, uvođenjem novih linija, dolaskom novih avio-kompanija.

Svedoci smo da nacionalni avio-prevoznik Air Serbia nastavlja sa ekspanzijom, posebno kroz promociju novih interkontinentalnih letova.

Sve navedeno omogućiće beogradskom aerodromu da do kraja koncesionog perioda dostigne ukupan kapacitet od 15 miliona putnika godišnje. Bićemo spremni za to.

• To je kompanija koja zbog svoje strukture zapošljava ogroman broj ljudi i kompanija u svojim povezanim lancima, koliko je važna saradnja sa domaćim tržištem, a koliko s druge strane pomaže strana praksa koju Aerodrom ima kao firma sa stranim kapitalom?

- Činjenica da smo deo međunarodne grupe olakšava uvođenje globalne dobre prakse, a našim zaposlenima omogućava pristup znanju i praksi stečenoj kroz međunarodno iskustvo.

Politika kompanije VINCI Airports fokusira se na razvoj lokalnih stručnjaka i u velikoj meri se na njih oslanja. Štaviše, aerodromski kompleks je veliki ekosistem u okviru kojeg posluju različiti subjekti, kompanije i javne službe, a međusobna saradnja i efikasna komunikacija u svim oblastima je od ključnog značaja.

Pored toga, Srbija nije privlačna investitorima samo kao fokus za poslovna ulaganja, već i kao turistička destinacija.

Njene prirodne lepote, bogata gastronomska ponuda, idealan spoj prirodnog i urbanog, čine ga veoma zanimljivom, ali možda još uvek nedovoljno poznatom destinacijom svetskoj turističkoj populaciji.

To je potencijal na koji i mi računamo i nastojimo da doprinesemo takvoj promociji kroz modernizaciju aerodroma sa ciljem stvaranja najvećeg i najvažnijeg aerodroma u ovom delu Evrope.

(Telegraf Biznis)