Hrvatski radnici najlošije plaćeni u EU, ali nije uvek bilo tako: Evo koliko dobiju za sat rada

Tokom krizne 2008. godine Hrvati nisu bili najmanje plaćeni u EU, što je dokaz velike stagnacije

Svetska kriza koja je počela 2008. bila je jedna od najvećih u istoriji, ali ne za sve države i regije podjednako. U pozitivne primere spada Poljska, koja je potpuno izbegla krizu, nije imala pad BDP-a nijednu godinu, a u negativne Hrvatska. Čak šest godina s negativnim rastom BDP-a, od 2009. do 2014, Hrvatska ima jedan od najdužih izlazaka iz krize na svetu.

Serija pogrešnih politika koje su se sprovodile kao odgovor na krizu je dovela do dugogodišnjeg pada standarda, deindustrijalizacije i visoke nezaposlenosti i postavila uslove za veliki talas iseljavanja nakon ulaska u EU, piše portal Index.

Teme za vas

Da makroekonomski pokazatelji, kao što je bruto domaći proizvod (BDP), itekako imaju veze sa stvarnim životom dokazuje činjenica kako su radnici u Hrvatskoj danas jedni od najjeftinijih u EU. To u 2008. nije bio slučaj i dokaz je velike relativne stagnacije.

Trošak poslodavca po satu rada zaposlenih u Hrvatskoj je 2022. iznosio 12,1 evro. Manji troškovi od toga su samo sat rada u Mađarskoj (10,7 evra), Rumuniji (9,5 evra) i Bugarskoj (8,2 eura). Hrvati su jedni od najjeftinijih radnika u EU.

Sa druge strane, prosek u EU je 30,5 evra, 2,52 puta veći nego u Hrvatskoj.

Te krizne 2008. Hrvatska nije bila toliko loše pozicionirana, piše portal Index. Trošak satnice je bio 9,2 evra, više nego u osam zemalja koje su bile članice EU. Bugarska, Rumunija, Litvanija, Letonija, Slovačka, Poljska, Mađarska i Estonija su imale manji trošak rada, što je indikator slabijeg standarda. Hrvatska je bila na istom nivou kao Češka, koja je 2022. imala trošak sata rada od 16,4 evra.

U trošak poslodavca se broje neto plata, doprinosi i porezi, ali udeo poreza i doprinosa na plate u Hrvatskoj nije mnogo veći od ostatka EU. Naprotiv, među manjima je u EU.

Ipak, trošak satnice je do 2022. narastao samo za 2,9 evra, najmanje od svih država (osim Mađarske). Procentualno je rast sa 9,2 evra na 12,1 evro jedan od manjih u EU, a kada se Hrvatska usporedi s državama sličnog standarda, onda je jasno kako se radi o relativnom nazadovanju. Konkurentske države napreduju daleko brže i uz ovaj tempo je samo pitanje vremena kada će Hrvatska biti država s najjeftinijim radom u celoj EU, a ne samo evrozoni.

(Telegraf Biznis)