Najsiromašnije zemlje su najveći gubitnici ekonomskih šokova: Važno upozorenje Svetske banke

Kombinovani uticaj pandemije, ukrajinski rat i oštre mere centralnih banaka uzimaju težak danak

Najsiromašnije zemlje sveta najveći su gubitnici globalne ekonomije koja ne uspeva da se nosi sa kombinovanim uticajem pandemije, ruske invazije na Ukrajinu i oštrih antiinflatornih mera koje preduzimaju centralne banke, saopštila je Svetska banka.

U svom polugodišnjem izveštaju, ovo telo sa sedištem u Vašingtonu saopštilo je da je međunarodna zajednica na dobrom putu da ispuni razvojne ciljeve UN-a za borbu protiv siromaštva do 2030. godine i upozorilo na rizik od nove dužničke krize za najugroženije zemlje.

Teme za vas

Svetska banka je saopštila da je globalna ekonomija u teškom stanju uprkos tome što je blago revidirala svoje prognoze rasta za 2023. godinu. U njemu se navodi da su optimistične vesti već prošlost i predviđa usporavanje u drugoj polovini godine, jer se uticaj viših kamatnih stopa u bogatim zemljama širi na zemlje u usponu i zemlje u razvoju, piše Guardian.

Izveštaj o globalnim ekonomskim perspektivama, koji se prvenstveno fokusira na izglede za manje razvijene ekonomije, predviđa svetski rast od 2,1 odsto u 2023. godini, što je pad sa 3,1 odsto u 2022. i 6 odsto u 2021. godini U poređenju sa prognozama iz januara, očekuje se da će rast biti 0,4 odsto viši ove godine, ali 0,3 odsto niži u 2024. godini.

Sedam od 10 zemalja imaće sporiji rast u 2023. nego u 2022. godini, navodi se u izveštaju.

- Svetska ekonomija je u nesigurnom položaju - rekao je Indermit Gil, glavni ekonomista Svetske banke.

Na tržištima u razvoju i privredama u razvoju, dužnički pritisci rastu zbog viših kamatnih stopa. Fiskalne slabosti su već dovele mnoge zemlje sa niskim dohotkom u dug. U međuvremenu, potrebe za finansiranjem za postizanje ciljeva održivog razvoja daleko su veće od čak i najoptimističnijih projekcija privatnih investicija.

Pogođene visokom inflacijom, rastućim kamatnim stopama i rekordnim nivoima duga, mnoge zemlje su postajale sve siromašnije. Četrnaest zemalja sa niskim dohotkom već je u dugovima ili su u velikom riziku od njih, u odnosu na samo šest u 2015. godini.

- Do kraja 2024. godine rast prihoda po glavi stanovnika u oko trećini nerazvijenih zemalja biće niži nego što je bio uoči pandemije. U zemljama sa niskim dohotkom, posebno u najsiromašnijim, šteta je još veća - u otprilike jednoj trećini ovih zemalja prihodi po glavi stanovnika 2024. godine će ostati ispod nivoa iz 2019. u proseku za 6 odsto - kaže Gil.

Vjerovatnije je da će ratovi i ekstremni vremenski događaji povezani sa klimatskom krizom izazvati nevolje u zemljama sa niskim prihodima nego drugde zbog odsustva socijalne pomoći za ugrožene. U proseku, najsiromašnije zemlje troše samo 3 odsto BDP-a na svoje najugroženije građane, u poređenju sa prosekom od 26 odsto u zemljama u razvoju.

(Telegraf Biznis)